Сион

729

Гори) у руском Паптелејмонском манастиру. Како св. Сава, тако и владајући отац његов СтеФан Немања — први спажни српски владалац, који је утврдио политичку самосталност свога народа, а прп крају живота такође инок на Атону именом Симеон, и по смрти — свети мироточац, и други Србима јако поштовани народни свеци — св. архијепископ Арсеније, прејемник св. Саве, св. Лазар — узвигаепи образкц породпчних и грађанскпх врлпиа, подвижник и херој , што паде за слободу свога народа у несрећној битци на Косовом пољу, где је била срушена сиага и самосталност срнског царства — све те српске свеце сматра и руска црква за свеце. Руска црква у то врме, када просвета не беше довољно раширена у руском народу, била је много обавезана духовиој иомоћи српске цркве тако исто као и грчке, и бугарске. Од срнске цркве руска је црква добила једног од најзнаменитпјих својих светаца св. митрополита Кипријана —■ најзпачајнијег црквеног управљача и уједно писца, чије мошти почивају у реду других првосветитеља московских у гробиици у Успенском сабору. Од српске цркве добила је руска црква и другог од најзнатнијих сгарих иисаца — Пахомија Логотета, красноречивог сачпниоца животописа руских светаца и канона у част њихову. Но тако истоичлановп српске цркве много су били обавезани Русији и у моралном и у материјалном односу. Нарочито у последњим вековима, када се Русија, по милости божјој, стаде све више и више снажити и узвишавади а Србија ослаби , и раздроби се потпав под невернички јарам, — политичком утицају и моралиом учешћу Русије Србија је много била обавезана што јој се олакша тешки положај у време ронства, и што је прибавила себи бољу судбу, у оно још у успомени живо доба, када део Срба уста против угњетача и основа независну нову српску Кнежевину. Почињући нову еиоху своје историј е, помоћу наклоности и сурадње Русије обновљена и обнављајућа се Србија, обраћа