Сион

12

јемник Адријанов, ослободи га тамнице, поврати му пређашњу слободу и власт и постави га за архијепископа моравскога. А на скоро су га опет позвали на одговор у Рим, п трпевши много зарад љубави своје в словенској служби, умре и Методије 885 г. у Велеграду. Као ,први учитељи" словенски, увршћенп су и Ћирило и Методије ;иеђу свеце словенске; а славе се данас као апостоли народни по свима земљама словенским". Зна се поуздано, да је прва књига, коју су Словени добили на свом језику, бпла библија коју су словенски апостоли превели осем књиге Макавеја. Осем овога, они су превели н службу божију, номоканон и збирку кратких животоииса отаца црквених (патерик). Њпхови ученици, који после пропасти Паноније наставише њихову књижевну радњу у Бугарској, наставише и тај посао, — и ова су дела темељ словенској књижевности. Али цела библија, није се нашла јошнпуједном рукопису. Од службених црквених књпга, налазе се највпше: служабнвци (слоужкбшици, литургије), требници, часловци осмогласницп, тријоди, појединп делови од минеја (поједини месеци), стихпрари, устави, итд. Ових се књига највпше сачувало, јер су оне сваки час требале у цркви, па су нх духовници чували и преписивали за своју свакидашњу унотребу. Сад је пптање, на каквом су језику написане биле прве црквене књиге у Србији ? Ово је питање решавано дуго, и најпосле се дошло до тога, да је било два начина, пнсања старих књига. Једне су биле писане, тако званом Глагољицом , која је више наличила на неке црте и резе од прилике на Форму јероглиФа, а друге су писане биле Кирилицом, — дакле словима што су их пронашли словенски апостоли. Да је глагољица старија од ћирилице, то је већ научно доказано, а осем овога, то нам тврде и познате речи црнорисца Храбра, који вели: „(1рвж,\е оупго Одонт.не пе нмздл кннгг ни Ур1.тдмп н рт^дмн н гдтдд.хљ погдии С|д ||к;.' " Дакле још нре нојавлења Ћирила и Методија, Славени су имали своју азбуку и своје нисане књиге. Но у колико је ова књпжевност била развијена и јел била од каква утицаја за ум и напредак и религиозно-црквени развптак словенских народа није могуће ништа рећи. Свакојако ио спором крштењу Срба и Бугара и немарности наснрам вере хришћанске до појавлења словенскпх апостола, може се закључити, да је глагољска књига, мало била расирострта код Словена. То тврди и њен брзи ирестанак, јер чим су апостоли словенски превели библију и изнашли слова, оног часа и глагољица изгубпла се међу Словенима. Она се задржала само онде, где су