Сион

11

а умрво је 8 а 5. год. Из најпре је био у војничкој служби, после је неко време управљао у словенској области грчкога царства, док се за тнм не нокалуђери на гори Олимпу. Мдађи брат Ћирпдо, отиде у Цариград своме рођаку доготету, који га беше себи позвао, и ту се васпитавао у двору заједно с царем Михаидом. Ту је стекао највећи део свога образовања и знања, и ако је и могао добити високе државне службе, љубав к науци одведе га у духовнике. Најпре је био библиотекар цркве СоФије, после отиде из Цариграда у манастир, и најносле се на често понављане позиве врати у Цариград за проФесора ФилосоФије. Своју апостолску радњу, иочео је Ћприло још у 24-ој години. По жељи цара Михаила, ишао је милитенском емиру да се бори против мухамеданства. После је заједно с братом ишао у Крим Козарима, и онде однео победу за хришћанство у препирци са Јеврејима и Мухамеданцима. Али их је главни посао чекао тек кад су се одатле вратили у Цариград. Грчки и бугарски Словени не имајуЛи црквених књига на свом језику, бејаху се иочели оиет враКати у идолоиоклонство. У оно време, јужни Словени нису били само у садашњим својим земљама, него су заузимали и читаву Угарску, стару Панонију и Подунавље, ударајући сјеверним границама својим у садашње земље Чеха и Словака. Кад ови Словени чују, шта су Словенскп апостоли урадили у Бугарској, одмахморавски кнез Растислав, који са својима жељаше такође слушати словенску службу на своме језику, оирави посланике цару Михаилу, молећи га, да и њему пошље Словенске аиостоле. Цар их доиста упути тамо. Ту им се ваљало борити са останцима идолопоклонпштва, и са уређивањем службе црквене на словенском језику, око којега су посла они још с почетка почели радити; и с окорелостима западног германског свештенства, које се словенском језику у црквеним књигама нротивило, доказујући, да се Бог може славити само на Јеврејском, латинском и јелинском језику. С тога их и сам папа Николај позове к себи. Ћирило и Методије отиду у Рим, али папу Николаја већ не затеку међу живима. Његов наследник Адријан прими их лепо, али Ћирило пзнемогав од напрезања разболе се и умре у Риму, у 42 години свога живота. По смрти братњевој, Методије се вратп Словенима. За време рата међу Растиславом и Светопуком, он дође Коцељу, владаоцу словен. Паноније, и папа га ностави за владику Панонског, али га досаде немачког свештенства и ту не оставе на мпру. Архијепископ салцбуршки и његов духовни сабор, нађоше да је Методије одступио од догме римске цркве; за то га затворише на две и по године дана и тек на молбу мораваца, папа Јован УЈИ, нре-