Сион

10

време другог крштења Срба, које се догодило одма при појавлењу Ћирила и Методија, ових првих учитеља сдовенских. То се догодило у IX. веку, кад су Маџари истисди Словене из Паноније, а с њима заједно и сав умни рад њихов, који је додније прешао у Бугарску а одатле и у Србију. Одавде се управ и започиње рад умно-црквени на балканском полуострву. I. Срби, граничећи византијским дарством, још су изодавна морали опажати утицај његов, како у поднтпчком, тако и у црквеном иди редигиозном одношају. И одиста, прво и друго крштење Срба, одпочето је најнре отуда. Подитички интереси саме Впзантије, захтевади су, да се Срби вером сроде са њима и да тако буду природни савезннци тадашње ведике империје. Ади поред све њихове заузпмљивости и тежње к јединству, онп нису могли лако успети у својој намери, јер тешко је бидо сродитп два супротна елемента у једну цедину. Највише им је сметао језик сдовенски, кога онп нису разумели, нити су се паштили да га разуму. С тога и видимо њихову недаћу при обраћању у хришћанство словенских народа, који се никако нису могли ириводети новој вери и новим обичајима. Тек, кад су међ Словене дошли управ њихови људи , који су их разумевади и говориди њиховим језиком, почиње се хришћанска вера шпрнти и утврђивати међу Сдовене. До Ћирила и Метод ија не може се рећи, да је бидо вере хришћанске ни код Срба, ни код Бугара. Сви нокушаји од стране Византије, биди су узалудни и вера се још за дуго не бп утврдила, да нису словенски апостоли, одпочеди свој рад на народном језику. Тојебио темељ, накомјехришћанство поникдо и утврдидо се код Сдовена. Као прва и најглавнија потреба за хришћане Словене, била је библија, коју су апостоли превели. Но нре тога, они су изнашли слова — азбуку сдовенску, јер то је бидо најглавнпје. Имајући на свом рођеном језпку превод св. Писма, од по муке ишло је обраћање у хришћанство. Проналаском слова и преводом св. Писма, сдовенски апостоди створиди су уједно и нову епоху у животу словенског народа. То је био почетак словенске књижевности, која је препородила Сдовене. Живот Ђирила и Методија. „Ћирило, пре калуђерства Еостантин (род. 827. умр. 869. г.) родио се у Солуну. Методије, старији брат, не зна се кад се родио,