Сион

9

одредити. Имајући на уму почетак хришћанства у Србији, ми смо вољни да речемо, да је у дркви српској, још у самом њеном почетку, било људи, који су је својим умним радом подиомагали и старали се о њеном унутарњем развитку. Но какав је иравац био ових раденика, — ми то не знамо. Бар познија извешћа, не говоре, да је он био чист и потпуно веран предању и науки хришћанској. А ово је сасвим било могуће, јер прелом, који се у оно — најстарије — време догодио, морао је повућп за собом и мдоге погрешке, што их је у самом карактеру и обичају народњем било. Тешко је то бидо преврнути вером од један пут, не осврћући се на пређашњи живот и обичаје! С тога и видимо, да је у Србији, или да се боље изразпм, код Срба, обраћање у хришћанску веру ишло на ирвп ка сасвим споро и местимично. Према овоме и прва црквено-религиозна књижевност, морала је бити ио нужди „шаренило", која се само измирењем, са старом вером и обпчајима, могла одржати. Свакојако, црквена књижевност, постојала је још од првих времена. А што нам се она не сачува до времена Немањиног, узрок су биле силне смутње, пожари и ратовп, који су од оно доба прегрмели преко сриских земаља.- Поред тога, није давно ни започето научно истраживање. А да је књига било доста и пре Немање, имамо и једно историјско сведочанство од самога сина Немањина, првовенчаног краља. Он нам у животу свога оца прича, како је у оно време била силно завладала у српскпм земљама Богомилска јерес, иа је Немања, искоренивши јерес и многе јеретичке књиге сиалио. Исто тако спомпње п Дукљански пресвитер у свом љетопису Кеупит 81аУогит, некакву словенски писану хронику, која је по свој прилпци српска била. А шта је још било пре ових и овоме слпчних иојава, нарочито до утврђења хришћанства међу Србима?! Све ово и ако су позннја извешћа о стању српске црк. књижевности у прва времена, опет заслужују особиту пажњу, јер се по њима може у неколпко знати о унутарњем развићу српске дркве за прво време, кад је наука Христова тек почела била хватати корен у сриском народу. Међутим, ни она нису у стању, да нам тачно и поуздано обележе време свог првог постања, које бп нам могло послужггги као полазна тачка за наше проматрање. С тога смо принуђени да се обратимо другпм изворима и да одпочнемо с другога краја. Дакле, одакле треба започети српску дрквену књижевност? Нама се чини, да је њу најириродније започети оним добом, кад су Словени балканског нолуострва били у некој умној заједници; а то је