Сион

Балша пљени и роби лазареве земље. На кратко да кажемо: Властелска држава носејала је раздор и неслогу међу српским илеменима, а то је учииило да нронадне срнско царство. Нропаде српско дарство, пронаде властелска држава, а шта остаде ? VII. Остаде народ и народна српска дрква са својим манастирима; остаде народна свест о српском једииству, које га једипи представник беше српска пећска патријаршија. И поврати се опет старински значај, али само у српским народним зборовима и договорима, народним српским саборима код св. манастира задужбина дарства српског, народној привредној задрузи и кућним старешинама, народној моби и слави — оно што би неманићском државом одгајено и дубоко усађено у срда српска, а то је народна дрква, пред чијим нутиром сви су били равни. Из тога св. путира сви се једном мишљу цричешћиваху и св. путир одржа јединство народа. И то јединство утврђаваху уз малене дркве и манастирске школе још и јунаци у горама. Ови јунаци створише народну војску, и докле се та нравославна војска бораше за живот пародни, јеретици павликијани се полатинише и одпадоше од народа; богумилци издадоше Босну Турцима па се истурчише и посташе најжешће крвоиије свога рода и племена. И народ се са својим црквеним преставништвом, под турском владом и сабљом, одржа у својој целини више од 400 година, док Аустрија својом политиком не баци подозрење на представника српске цркве — патријаршију српску, а цариградски Фанариоти унотребише ту прилику, те у срнском нећском патриархату понамешташе Фанариоте за митрополите, а ови опет изабраше Фанариота Калиника за српског пећског патријара, па онда бајаги као народни представници, али^у ствари сами на своју руку, одоше у Цариград, па изјавише т.урском девлету ово: нећемо више да имамо нашег патри-