Сион
46
Жалосгно је то побољшаве стања свештеничког, гди се тражп да се од умни радника, кои су позвани да срца и нарави народње облагорођавају: — направе радници прости, и упутедазенљу обдјелавају, и ако се за то ни најмање ни теоретично ни практично спремали нису! (А гдијемоба, гди су надничари? Зар иоиа баш морасвојом руком конати? И кад не би ово имао свештеник у селу то где бп нашао зелени за своју кућу? Зар замишљате свуда варошке пијаце? Ур). Ми ако хоћемо да нам свештеници уједно буду и економи у народу, као што се предложеним пројектом тражп, онда предходно треба установити; „дасе ни један богослов не рукоположи, док не сврши земљедјелску школу", или „да се ни један не прими у Богословију док не сврши земљедјелску школу," 1 ) пак ћемо онда своју цјелпостићи; а тражити од л>удп који се за земљедјелце нису сиремали да буду земљедјелцп, то је нешто немогуће, које нам се тако смешно нредставља, као кад би од лекара тражилп, да нам направи чизме, ако он то незна и неуме. И напоследку 4, Корисније би и за свештепике и за народ било, да се класирање свештеника не ограннчава, јер би се онда сваки свештеник трудио да дужности своје испунп тако, како ће моћи већу класу заслужити, што би разуме се било од велике користи и за свештенике и за народ. А кад свештеиик зна да у првој класи има нуждан број лица, и да је друга трећа и четврта класа попуњена, он онда малансава у испунењу своје дужности (а зар неће нико од првокласних умрети ? Ур.) јер нема шта да га покреће да буде ревноснији а то је штетно и за њега и за народ, као што би штетно било за лађу и путнике када неби се ћумур под казан бацао, који је нуждан ради покретања и путовања. Што се пак даљег рада комесије тиче, а особито што се тиче поделе парохија на једнаки број домова, и участвовања свештеника у спнодалнпм седницама, ми јој пзјављујемо захвалност, прпзнајући да се је она с тиме дотакла они предмета, који. по својој важности, треба да што скорије дођу на дневни ред, па одредила се свештенству спстематпчна плаћа, или остала тари®а. Вернп остајући свом начелу „да је користније п за народ и за свештенике да се овпма последњим одреди систематична плаћа," — које је начело п вишпне свештепика, ми поднесмо своје приметбе противу иројекта којим је заступљен глас мањине, ажелили бп смо да и остали свештеници који припадају овој већини, своје
1 ) II у Богословији изучавају учениди пољску јекопомиЈу.
Ур.