Сион

назоре у одбрану свог начела на јавност изнесу, јер није достојанствено и не служи на част већини , да се мањини поклонп, и да мањпна своје неосновано начело над начелом већине истакне. Милан Радивојевић, СВЕШТ. КУШИЉЕВАЧКИ.

Српс^а цр^вена ЈЕ^њижевност. (НАО ГАВАК). Позпато је, да је средњп век, — век религиозни. Манастири су у то доба били уточишта не само смирених богомољаца, већ и науке тадашњег хришћанско-религиозног времена. Нигди се на друго место није имало где учити — већ по манастирима. „С тога су они — сасвим противно доданашњем времену — били у средњем веку права средишта ондашње науке, књижевности и уметности. Уз сваки манастир, налазила се онда библиотека и школа, на начин онога времена. Што су наши владаодп п богаташи давалн силне земље манастирима, долази од туда, што су они дужни били хранити спротињу; многи су ималн и болнице. Духовници су били класа људи, тако рећи привплегисана за науку; између њих су се бирали учитељи и васпитачи краљевићпма и властеоским спновима. За целу источну цркву постала је овако средишно место научености Света Гора (Атон), која се у том мернла са сампм Цариградом. С тога су се Немања и син му св. Сава поглавито бринулп, да оснују срнски манастир у светој гори". Поглавито им је намера била да остану вазда у свези религиозном науком, којој је Атон средина била. У тој цељи, подигли су они хилендар, који је за сво време Неманића био стожер религиозне књижевности српске. Код толиких бура, које су у оно освојачко доба прегрмиле преко српске земље, Хилендар је остао место, у коме је наука црквена продужавала свој опстанак п развијала се у кругу смирених калуђера светогорских, што се посветише Богу п вери Христовој. Тако су сачувани у Хилендару толики српски споменици, што их и данас има у њему. „Године 1866. налазпло се у овој првој српској лаври на 300 рукописа, а тада већ нпје било многих, које су путницп пре мало година спомињали. Доста је знатна и библиотека ман. Дечана, ман. Риљског (бугарског Хилендара) п још неких, о којима тачпих бележака п нема. Посланик руског патријара Никона, однео је из Свете Горе, по свој прилици највише из Хилендара, 498 књига, међу којима је бпло и грчкпх п словен-