Сион

35

ено га видимо где (скоро) тајно оставља очински дом и као на крилима оддази у св. гору, као месту, што га изабрао беше за свој нови живот. Тврд у жељи да живот свој посвети спасењу душе, он оставља дарске палате и улази у скромну ћелију пустињичку, дарско одело мења на убогу монашку мантију, раскошне забаве и весеља дворска замен>ује тешким трудом, постом и молитвом. Ево оваки живот провођаше Растко у св. гори, у чему не само показиваше сам необичну строгост и сталност, него и другима за углед служаше, колико самим животом, толико и мудрим поукама својим; па имајући тврдо надање, да је наишао на сигуран пут, који ће га одвести у вечни живот, он се беше одважио да са овога пута не скреће на страну, те с тога све своје мисли беше управио на то, како ће разноврсним помагањем бедном човечанству и подизањем св. храмова да увећа славу божију. Али онај, који је вишим Промислом позван да „соткоритх и ндЛит2," — није могао остати сакривен у удаљеним од света горама, светлост његова жавота и науке морала је да на даље засветли. — Предвиђајући опасност, која грожаше српској цркви и народу од .затинства, св. Сава се и у св. гори бринуо о томе, како ће ову опасност да одклони од дркве и браће своје, и ово му послужи за узрок, те потражи самосталну управу за српску цркву, и, — ма колико да се клоњаше земаљске славе и тежаше усамљеном пустињичком животу, — опет га видимо где он — сам собом — долази у Србију као глава српске цркве, као први архипастир и учитељ народа српског, јер му намењено беше да „соткоритг и ндЛит2" и да „кел?и наречетсд кх цдрствж неБбсн^мг." — Као што први проповедници науке Христове — св. Апостоли — путоваше по целом свету и са највећом ревношћу стараше се да распростру међу свима људма и народима спасоносну јеванђелску истину, — тако и св. Сава — овај апостол српске цркве — не остављаше ни један угао, где