Сион

36

србин живљаше, а да у њему не носеје семе благодетне Христове науке. — Чиста вера, искрена љубав, братска слога и иросвета ума бијаху му благо, што га имађаше да остави у наследство народу српском. И, заиста, под мудром ахипастирском управом првог просветитеља српског св. Саве српска дрква ослободи се од уплива Рима и запада уобште са свима њиховим сектаторским пропагандама, јер ове не бијаху кадре да се противе сили ума божијега угодника, нити да својом лажном науком смету распростирање божанствене истине, семе које сејаше у српском народу св. Сава. — У садање време ми често чујемо изреку: „знање је сила, знање је моћ;" али често чујемо и то, да је вера: тама и незнање, да је она робство ума! — Па кад ово слушамо, зар се нећемо запитати: шта одржава људе и народе на величини, ако не чистота вере и развитак ума ? На чему се оснива узајамна љубав и доброчинство међу људима, ако не на тврдој вери у вечну награду ? Шта служи за темељ нравој просвети и корисним знањима, ако не тврда и непоколебљива вера у свемогућство Божије? Да, просветитељ српског народа, апостол српске цркве, св. Сава својим великим умом није могао не пронићи, да је „знање сила, да је моћ." Он је прозрео да се са духовном силом човековом — са силом ума његова — не може сравнити никаква Физичка сила људска; он је знао, да само величина умнога развитка може да служи за дуготрајан темељ, на коме се има да зида слава и величина људи, народа и држава. Па с тога ено видимо где све силе и сретства управља на то, да у овоме цељ своју достигне. Школе, и школе чисто народне сматраше он као сретство будућој величини српскога народа, српске дижаве. И, заиста,' св. Сава се у своме убеђењу није преварио, нити је труд његов око просвете народне остао безплодан; јер не прође ни пол-другог века, а већ српски народ видимо