Сион

69

у светоме слову своме: „Коглтстко лфе теуетг непрнллглите сердцд." С тога , кад се бринеш , Хришћанине , да себи и својој деци обезбрижиш оистанак кратковремени, побрини се и за њихов вечни опстанак. За прво ти често немаш ни моћи, ни снаге, те с тога можеш и пред собом и пред својом децом наћи оправдање. Но за друго — ти имаш и средстава и начина; јер све што се за ово иште од тебе стоји у твојој доброј вољи и хотењу. С тога овде нема и неможе бити оиравдања ни пред Богом ни пред својим потомством. Господ је измерио љета наша, но никоме није одсечно казао докле је предео његова живота. Човек, као члан неба и земље, више пего ма које друго создање Божије нодлежи изузетцпма у природи. Ни младост, ни мудрост, ни здравље ни болест, нису према сваком у једнакој примени; јуноша, као и старац, болестан као и здрав, у свако доба могу бити позвани да иредстану пред лице Господа, јер за њега, по учењу слова Божијег, нема мртвих, већ су сви живи. Па с тога паштимо се израније и удешавајмо светилнике своје да у њима вазда и у свако доба има јелеја од добрих дела наших, како би с појавом небеског жениха могли заузети место у реду ошјхђ петг мндрихћ д/квд, које и у поноћи на долазак Господа имадоше светилнике своје спремне и осветљене , те да тако можемо и ми кад нас Господ с овога света позове, рећи нодобно праведноме Симеону: „сад ме прими , Господи , с миром , јер сам се спремио за спасење мо.је." — Амин.

С<лш^е из историје Срба, од 8. (НАСТАВАК). То стање није се могло одржати просто с тога, што човек није у стању да се не креће у напредак и да се не развија, а да и неговоримо о спољпим приликама, по којима разштр-