Сион

Павле и св. Варнава давали тачан и оиширан извештај о свему, што су они урадпли међу незнабошцима. На тај начин пзлази, да су сви усиеси хришћанства побројани били на овом првом сабору, а само о Риму није казано ни једне речи. Зар пије прнродније признатп, да св. Пстар до јерусалимскога сабора, т. ј. до об год. после рођ. Христова, није ни могао бптп у Риму ради основања у њему своје катедре и да се његово 25-годишње првосветитељство тамо мора скратити са 15 годпна? Алп зар Петар није могао отићи у Рпм макар одма после Сабора? Ми држпмо да нпје, јер се из посланпде Галаћанима види, да је он после тога одпутовао у Антпохпју, где се нашао с Павлом и где је морао да претрпи многе укоре од овога незнабожачког Аиостола: „... А кад дође Петар у Антпохију, ја му у очп против сгадох; јер беше зазоран..." (II, 11). А зар Пегар није мцгао бити у Риму после својега бављења у Антпјохпји? Да впдпмб. Нама је познато, да је око 58 године после рођ. Хр. св. Павле написао своју одличну и велпчанствену иосланицу Римљанима. Па да је се Петар находио у то време у Риму, незнабожачки апостол не би га обишао а да га не поздрави, или да га не спомене, или бар да каже ма шта о његовој радњи у тој првопрестоници. Међутим св. Павле, поздрављајућп све у свом писму тако, да су само поздрави у његову ппсму заузели скоро целу главу, не говори ни речи о Петру! — Л можда је тада Петар одсуствовао, рећи ће католички богословп ? Но како би то могло бнти? Допустимо да је Петар тада и одсуствовао, алп како ћемо да објаснимо оно, што Павле, почињући писати своју посланицу, вели: „Молећу се Богу свагда у молитвама својим да бп ми кад Божија воља помогла да дођем к вама; јер желим впдети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење... За то, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље" (I, 10, 11, 15). На што би било ово проповедање јеванђеља од Павла, да је се Петар находио у Риму? Каки је то дар могао да да Павле, што га дотле већ не бп дао Петар? Зар Петар нпје био довољно кадар да утврђује у вери? Биди се, дакле, јасно, да Петар није могао бити у Риму у то време кад је св. Павле послао тамо своју посланицу, и да се онда његово првосветитељство у тој митроиолијп мора скратити са 17 година. Али Петар је могао отићи у Рпм после 58 годпне? Да видимо и то. У 61 години после рођ. Хр. Павле сам собом долази у Рим и браћа му излазе на сусрет. Већ овде не може да се не го-