Сион

изведе из тамнице, и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место." Ако је, дакле, наскоро до 45 год. после рођ. Хр. Ирод бацио св. Петра у тамницу и њега ослободио анђео и т; д., онда се из тога јасно види, да он од тога времена није био у Риму, него се находио у Јерусалиму, и у таком сдучају његово 25-годишње ирвосвештенство у престоници царства мора да се скрати бар са три године. Но ипак католички богослови могли би рећи, да је св. Петар одпутоаао у Рим одма после ослобођења својсга из тамнице, јер се у самој књизи, о којој говорпмо, вели, да је он, изишавши, отишао на друго место; а то друго место и јесте Рим. Но зар је Рим био какво незнатно сеоце, те да се означава таким ништавним називом друго место? Зар Рим није имао своје собствено име, — бар у толико, у колико су имали своја имена Л.ида, Јопија, Ћесарија и т. д., те да не би нужно било притицати к таким неизвестним и неопредељивпм изразима, као што је — друго место? Зар се ово слаже са изразима писца књиге „Апостолска Дела"? Најпосле, да ди се то слаже са оним, што је написано даље у св. Писму о св. апостолу Петру? Да видпмо. Цо причању II главе посланице Галаћанима, апостолски сабор држан је у Јерусалпму на четрнајест годпна после тога времена, кад је апостол Павле био у тој вароши рада виђења с Петром, т. ј. 56 године после рођ. Христова. На томе истом Сабору био је и св. Петар, што се доказује следећим речима књпге „Апостолска Дела" „... по дужем већању уста Петар и рече им..." Дакле у 50 год. после рођ. Христ. Петар се још налазио у Јерусалиму. Па аако је онда могао да буде у Риму и да тамо оснује своју катедру после чуднога ослобођења својега из темнице? Како може израз: у друго место да означава престоницу царевине? — Али зар се оп није могао вратити из Рима у Јерусалим те да буде на тамошњем Сабору? На ово питање ми одговарамо: А зар се јерусалимски сабор сазпвио посредством писмених позивница? И зар се не види да Апостоли не само што нису позивани у одређено време, него напротив као да су се случајно нашли сви у Јерусалиму као месту евојега сталнога живљења и прпродном центру своје радње ? Али баш и да допустимо, гато се не може веровати, да је сабор одређен ранпје, но како ћемо да објаснимо то, што Петар, дошав пз Рима, у овој торжанственој прилици ништа не говори ни о својем тако важном путовању, нити о новим сјајним судбама Рима? Ово ћутање неда се објаснити у толико пре, што су на овом сабору св.