Сион

107

каком проФесору тога универзитета пало на ум, да на нисму, које би отуда посдао, напише Атина, он би учинио врло смешну будалаштину и изгледао бп, да није чисте памети. Појетијски слог Апокадипспса допуштао је употребу мета#оре према Вавилону, но кад се говори о озбиљном ппсму, онда се мора признати, да Петру никад не би могло пасти на ум да варош, из које он пише, назове другчије, него по њезином правом имену." Но да лп се бар патристичко предаае сдаже по овом предмету са мишљењем католичких богослова? Да ли нису што у том смисду казали Евсевије, св. Јеронам и други учитељи цркве? Пре свега мора се приметити да Евсевије не веди, да се то баш мора тако, а не другчнје разумевати. Ово он предаје као просту приметбу од себе, ади и сам признаје, да изгледа као да је ова метаФора на силу узета; што се пак Јероним и други учитељи у овоме сдажу са Евсевијем, то је с тога, што њпхово мишљење стоји у зависности од мишљења Евсевијева, од кога су га и позајмиди и они су овде надик на гомиду људи, који издају за нстину басну, што су је чуди од једног истог човека. Каки, дакде, значај могу имати хиљадама хиљада оваки гласова ? Баш никаки. Осим тога, ван сваке је сумње, да учитељи и писдн, што су били пре Евсевија, не говоре ни речи о тој метаФори ; а тако исто није сумњиво ни то, као што сведочи Кларк, да су стари писци арабски и асиријски, који су суседи Вавилону, мисдиди, да назив овај треба разумевати у буквалном смисду. За потврђење својега мишљења о живљењу Петровом у Риму католички богослови обично наводе три доказа: 1, посланицу св. Кдимента Коринћанима; 2 посланицу св. Игњата Римљанима; и 8, авторитет Папија. Посланица св. Елимента КоринЛанима. Нема никакве сумње да је ова зпаменита посланица писана до 70 год, после рођ. Хр., јер се у њој говори о јерусалимском храму и о црквеним обредима јеврејским као н о таким предметима, који још трају; но у њој ми не налазимо никака спомена о Петровом путовању и живљењу његовом у Риму у сану првосвештеннка. Из једнога места ове посланице даје се извести само то , да Петар и Павле у то време већ нпсу били међу живима; но критичари се сумњају о истинитости тога. Ево тога места: „Због неправедне зависти Петар је не самоједно или два, него више гоњења претрпео, а тиме је задобио славу, које је веома достојан био. Павде је, усљед те исте зависти, одржао победу дуготрпељивошћу, јер је седам пута био у оковима, бијен и убијен је камењем. Овај проноведник на истоку и западу проповедао