Сион

108

је пред самим владарима, а после је оставио овај земаљски живот и прешао у свето место." Где се овде, дакде, говори о путовању Павдовом у Рим и о његовом првосветитељству тамо? Шта внше, може се рећи да св. Климепт говорп о Петру сасвим нејасно; он вели да је се овај апостол жртвовао за своју проповед о вери; али не вели, нити се из његових речи може извести то, да је умро у Рпму. Осим тога, ако је истнна, као што мисле неки критичари, међу њима Котедерије и Галанд, да је означено место из посланице св. Кдимента подметнуто и лажно, онда је заиста веома чудновато његово ћутање о мученичкој смрти два најславнија апостода, ако би поверовали, да је се она догодила у Рнму на његове очи. Дакде пз овога се даје извести да св. Кдимент није држао за истинито ни иутовање Павдово у Рим, нити пак његово првосветитељство тамо. Посланица св. Игнатија ЈВимљанима. Ова посланпца св. Игњатија еппскопа Антиохијскога писана је бида из Смирне 107 године посде рођ. Хр., а то је било онда, кад су њега возиди у Рим да га баце дивљим зверовима. Но поред тога, што су све посданице значајно измењене, пошто се нема уверења о томе, да су у оним издањима, која се као боља држе, ова писма сачувана без уметака и поправака, — мора се још приметити, да се у посланици Римљанима находи врло ведика похвада њиховој цркви, о којој он говори као о такој, која има првенство у цедој царевини; и поред тога, што је овде згодна прилика да се сиомене да је њу апостод Петар основао, ми о томе не надазимо ни једне речи. У овој својој посланици св. Игњатије моли Рпмљане да се не заузимају за њега и да га не лишавају смрти, јер он држи себе за божију пшеницу, на с тога жеди да га дивљи зверови смлаве својнм зубима, те да со тако нретворп у леб, који је достојан Ис. Христа. „Ја вам то не забрањујем", веди он даље, „као што су вам забрањивали 11етар и Павле, јер они су били апостоли, а ја сам тек роб досад; но ако ми испадне за руком да пострадам, онда ћу и ја бити међу Христовим људима и васкрснућу у слободи, што ће ми је Он дати." Ево у овим речима налазе католочки богослови сведочанство, да је Петар путовао у Рим н да је тамо основао своју катедру, но ми се с њима не можемо да сдожимо. Такво исто ћутање налазимо ми и у списима његових сапутника н сведока његова мученпштва, у којима су описана деда његова. У њима се само говорп, да кад су они бида бдизу Пуцоле, св. Игњатије зажелио је да спђе с лађе и да одпутује пешке у Рим, те да тако пође по стопама св. Павда; но да због противнога ветра дађа није могла да пристане к брегу.