Сион

101

у Бруси 1659 г. а он доби Ферман кад Гаврило издисаше на конопцу. Дошавши на патријаршество преко крви и нздајством, он западе у шаке аустријске и тиме наведе свога сљедбеника патријара Арсенија III. да зада српству веће ране од марпчких и косовских рана. Њега аустријанци смакоше, деспот умре у а} г стрпјској тавницн, а мадо доцније писаше своме пуномоћнику у Београд: БЈезе Кас1сће паИоп с!игсћ 8с1шег 1 нш11еиег уегШ^еп т. ј. истребљавати тај рацки народ мачем и огњем. Од овога времена на српску патријаршку столицу долазе људи много лошији, јер лоша времена и лоше људе стварају ; патријар је Арсеније одвео у Аустрију знатније н богатије и све оно, што се одликовало школском спремом заоставшом у манастирима од времена Неманића, а својим ноступком Аустрија је потресла положај Пећске натријаршијеу очима турске владе. Аустрија је унраво срушила морални сгожер и моралну народну снагу и средиште јединства. Па ииак је пећска патријаршија потрајала још 79 година. Но како су пећски иатријарси у подозрењу, није било тешко другим непријатељима српске натријаршије, Фанариотима, упропастити је. Фанариоти се у Царпграду и користе тим поремећеним положајем нећске иатријаршије и протуре многе Фанариоте за митрополите и епископе у Србији т. ј. у пећском патријархату; ови пак употребе своје гласове и попну на престо пећске патријаршије Фанариоте: Гаврила III, Кирила или Киријака, Гаврила IV. и последњег патријарха пећскога Калиника. Пред Калиником био је Василије Бркић србии само пеколико месеци, јер су га Фанариоти опали код Турака, који га баце у тавницу, из које побегне у Црну Гору. Ево шта се зна о њима: Гаврило III. је опљачкао , где је год шта могао и ни једнога домородца србина владику није на миру оставио, а неке је с турском влашћу и у заточење иослао. У Босни је такве зулуме чинио, да је цео народ осиромашио и до покрета довео; и преето иатријаршије ие&ске ирезадужио, БУлше ко н у,\внстан родд нлшего хота н нлд«аса н^кореннтн српскУе ар-