Сион

119

увијаљу, улагиваљу, по миту, по вештини у сравњењу и т. д. но који суди по делима, по срцу п његову раду, по мисдима и намерама, који ће казнити најјачом и најужаснијом кажњу, нечувеном на овоме свету, све оне, који од браће праве дивље зверове, који да угоде туђим интересима и користима, а ради подмирења својих страсти, убијају и утамањују све наше, српско, што је свето и драго> што је дивно и узвишено у нашем народу, чим се одликује од осталих народа и што га везује везом најјачом и једином од Јадранског мора па до Црног, од Дунава више Пеште, Мориша и Адте па до Белога мора, од Грчке па до Италије. Бог богова, сила свију сила, правда над правдама, истнна над истинама, светиња над светињама, слава над славама, величије над свим величанствима и мудрост на премудростима, моћ над моћима казни ће све оне, који су узрок наше слабости п немоћи, нашег јада п чемера, нашег ништавила и подепаности, нашег уништења и потлачења до ниже скота, до ниже сваке жпвотиње, и свети храм пред којим стојимо казује јаде и чемере наше, које неће Господ Вишњи пренебрећи. Он је милост над свима мплостима, па ће се смиловати и над нашом браћом, која сте^у под туђином, испаштајући грехове наших неваљалаца и зликоваца, наших неколпко, али црних и паклених, предака. Он уздиже своју већ савршено седу главу, и своје скромне молитве, а кроз своје грмове шиндре, Господу за тужну рају у Правој Србији, Албанији, Маћедонији, Босни, Ерцеговини и за дивље, Вад-Гаце у Манџурској и Немачкој Аустрији. То је његово , а ми недостојни овог светог места неузнемиравајући га одосмо даље. Ни р чице нећемо рећи о Обреновцу, до то, да од извожења дуга из наше земље, непрестано се подиже и напредује, и да ће, ако се и даље буде и са чим радило, све више и више напредовати. Једино је, да треба општина да направи пут од Забрежја па до Обреновца, и да уреди мало боље овај простор 1 ). Гекосмо, не ћемо говорити о другим стварима, јер кад би то почели, одвело би нас на ствари веома тугаљиве, но неможемо да ипак некажемо ма и површно о две виђене овде личности трговачког и чиновничког реда. Збиља, што се муче Инђијанци, те доказују да душа иде из тела у тело н. нр. какве жабице или црвића, па кроз све тисуће родова разних животиња до огромног слона и човека, кад то могу впдетп на поменутим личностима. Куд ће

Ј ) 11 ово је сад учињено,

Уредник,