Сион

143

3^ релвгијозној свести човечанства. Така проста и за нас врло природна идеја била је у она далека времена за небројне милијуне новост, цело велико отривење, проналазак. Она је насвагда лишила нрироду н>ене пређашње свемогућности, њене божанствености и поставила је на ступањ службене и покорне материје. А тиме самим и духу човековом, који је тако дуго био подчињен њеној власти, отварао се слободан пут за свестрано развијање и напредак (свршиће се). Да хли је апостОхД Петар ^адгод био и ^ивео у Риму, (спор између католичких свештеника и пастора евангеличке вероиоповеди 9 и 10 фебруара 1872 г. у риму.) (наставак). Ми ћемо најпре да прегледамо историјска Факта, које сваки впди, а затпм ћемо да испитамо, да ли се не крије у њима што духовно, тајанствено, што се помоћу откровења сазнаје. — Ако се Факт: да ли је Нетар био у Риму, обистињава и у доказама слаже са правилима крнтике, онда ће он бити Факт историјски и непобитан. После овога ми ћемо већ моћи да споримо и о томе (што ће бити сасвим друго питање, веома удал.ено од првога), да ли је Петар био глава апостола и да лп је он, као таки, донео собом у Рим ма какво првенство, ма какву непогрешивост и свуколику величину римскога првосветитељства. Ова страна односи се на божанствено одкровење. Мора се прпзнати да и онда, кад би се ма и на јед-ан тренутак посумњало о богодухновености св. Писма, и тада би се опет Факта у њему морала држатп за истинита, с тога, што о њима дају уверења очевидци свега, што је у њему показано; но кад неби било таких сведочанстава, онда би се догађајп у свету и опет морали признати за истините по другим изворима. Факт живљења Петрова у Риму јест велики Факт за све хришћане без разлике, тојенајвећи Факт, као што се праведно изразио протпвник мој (показује на Шијареља), Факт таки, кога се важност нарочито у томе састоји, да се дозна: је ли католичка црква истинита, илп се истина находп у какој — другој цркви? Без сумње, Рим није био каква незнатна и мала варошица, или какво непо-