Сион

149

од једне са бројем одступника од друге у реченом периоду, а на каквоћу одступнпка рнмске п православне цркве слободно му је и не обраћатн пажње! Прије нег што пређемо да одговоримо писцу на питање о пропагапди код нас, буди нам допуштено казати му, како је слабо обавјештен о томе, куда нагињу најсвјетдији умови Енглеске, Француске, Швајцарске и Немачке. Сви наизбранији учењаци — богослови запада, после дугих испнтивања, долазе к убјеђењу сасвим противуположном , него што је оно , које је писац исказао и сви више или мање слажу се у једном начелу, да је прека потреба све западне цркве реФормисати и довести их у сугЛасност са унутрашњим и спољашњим устројством .:Џе цркве, која је *аг задржала у себи характер апостолски, на име, цркве православне : скупљају се пак сви под заставом, на којој је написано: Ех ОпеШе 1их! А да би се писац боље уиознао с оним, шта раде и како мисле научењаци запада у том погледу, ми му савјетујемо прочитати чланак „0 сајединењу цркава", што је лањске године напечатан био у 25. 1:6. 27. 28. 29. 30 и 31 бројевима „Сиона". Жалостно је да у данашње доба, кад је највише потребит мир, слога и љубав, да вјерска пнтолеранција дигке свој глас и вјерску борбу изазивље. Узајмно поштовање религијозних убјеђсња и непрестано настојавање путем љубави да се дође до јединства вјере у Христа Спаситеља и остварења наде на вјечно царство, — то је оно чим мора бити проникнут сваки христјанин, ма којој цркви он припадао; другојачије поступање јесте дјело сатане. Тешко ономе пред судилиштем вјечног Бога, којп заборавља христијанску љубав и лукавим средствима вјерску борбу изазивље! То божије судилиште међу тим не плаши вјерске интолеранте — последоватеље римске цркве —• код нас; они у својој интолеранцији налазе баш средство да достигну неке своје цјели. Да ли су пак те цјели христијанског характера, о томе они не питају. Треба нападати на православље, то је тезис; сада измишљавај сретства, којпма ћеш то најл^вкше постићи. Али треба себе сачувати од укора разумног свјета , који поња да је колико безмислена, толико и непоштена интолеранција. Мислише сатрудници Баћпа21а саИоНса и измислише тобожњу ироиаганду у иравославном смислу у Далмацији и Боки Которској и ето их као невина јагн>ад гдје се јављају да се од вукова православних бране. «1укави роде! доста си се пута јавности показао , доста си нам својом лукавштином јада задао, е вјеруј, да нас више варати нећеш.