Сион

150

Ми срби нити проиовједамо, иити смо намјерни проповједати никакве пропаганде у никаквом смислу ни у Боки ни у Далмацији. Наша православна црква на тако се крјепком темељу налази, да сама себе свето одржати може, нити јој је потребито купити прозелите да увеличају бројну снагу њену и да јој тобоже обстанак обезбједе. Православна црква увјек се је вјеротрпимошћу одликовала и тек онда је дизала глас свој , кад је светиња иравославља нападнута била. Пропаганда је чедо римске курије и дјеловање те знамените установе познато је свугдје, а познато је на жалост врло добро и Србима у Далмацпјп. Спомен о злокобном Краљевићу, оруђу римске пропаганде, свеж је још у нашој памети. Пак баш да је у природи православних водити пропаганду, ми бар далматински Срби не бисмо то могли урадити, јер нам је још до одбране наше цркве , која непрестаје бити и данас предметом сваковрстних нападања, да камо ли до обраћања у православље сљедбеника римске цркве. Или зар по вашему суђењу, г.г. сурадници 1)а1т. саМо1.> изгледа пропагандом, кад један православни каже двје рјечи у обрану своје цркве? Ви бпсте кадри били назвати нас чак и бунтовницима , кад би се ми усудили покренути један лист наш и у њему пратити сваки исказ с ваше стране противу наше цркве и на сваки такав исказ представити ваш одгдвор. Јамачно би тако било, јер сте језуитским својим поступањем сатрли били и посљедњу готово искру живота нашег, тако да и дахнути нисмо смјели. Под клетом републиком мљетачком стењасмо као робови римске курије, у првој трећини овога столећа мишљасмо да ће нас пнтриге римске пропаганде сатрти са лица земље и у другој тек трећини овога столећа једва мало слободније почесмо дисати, али и рјечи о опорављењу није могло бити, јер нам свјежа још бијаше успомена о жалостној нашој прошлости. За све то време, природноје, ми смо ћутали као мртвн, а у последње доба, кад нас луча слободе мало озари, бојали смо се не само рјечју, него и најмањом сјенком повода дати повратку злосретних времена уније. Таково наше ћутање и такову нашу бојазљивост ви хрђаво протумачисте и састависте себи појам! да православни у Далмацијн и Боки не смје и не мора дигнути гласа свог у обрану цркве своје, — инаге он је бунтовник, он тежи к пропаганди. Него прођоше она злосретна времена, слобода православној цркви ујамчена је државним законима, благостање православних обезбјеђено је, уз то свјест је народња развијена и људи, који на бранику светиње своје цркве стати могу, ту су. Времена се промјенуше, а промјенуше се у времену и православни Далма-