Сион

171

4. Да она и у будуће јамчи народу нашем за свестрани његов развитак, оочем не само несиречава, већ и подпомаже науку. А на против тога да је римокатоличка релиђија таква релиђија, која 1. Ограничава личну слободу и недаје никаква значаја индивидуалности човековој. 2 Не држи црквенско јединство у узајамној љубави и братскоме договору свију црквенских чланова, већ нросто на ауторитету папске власти, те с тога, избацивши из основе љубав — навезује људима свој деспотизам и намеће на њих јарам безусловне покорности и робства. 3. Нити је била нити може бити сродна духу нашега демократскога народа и где се год јавила у народу нашем, јавила се као разоритељка нашега народа. И 4. Да она не јамчи народима за њихов свестрани развитак, ночем не само не подпомаже но још и спречава науку 1 . Према овоме, кад латини позивају људе у своју веру, то на шта их позивају ? Наравно позивају их: а, да се одреку своје личне слободе; б, да се одреку права у учешћу прквенске управе и подчине безусловно аукторитету и непогрешљивој заповести папској; в, да се одреку своје народности и свога имена; г, да се зауставе у прогресивном развитку свога * ума и остаиу укочени под притиском интереса једне напске воље. Ко је вољан да се свега овог, што саставља највећу светињу човекова срца и духа, одрече и та иа иозив латинског листа „Католичка Далмација" прелази к папству, тога није вредно ни жалити. Но уздајући се у здраву свест православних Далматинаца и у њихову увиђавност, ми нанред можемо' казатии, да ће глас „Католичке Дазмације" у том обзиру остати — глас кошмфлгш кк пг»стши. . ..

1 О иротестансиој религији не треба ни говорити, јер ту и иема релиђије. Код н>их је редиђија разум, на какав је у кога разум онака му је и релиђија.