Сион

172

Поу^а о значају хриш*\анске исповести, 1 ) Кто б КДС1. ОБЛНУЛеТЋ Ш 0 1 '(|-ЕСТ.,К'Г. ? (Јоан 8 16). Богочовјек Исус Христос и Спаситељ наш бно је непорочан, чист од сваке неправде и иодпуно свет пдуе ксда скдтм,*г у роду човешком. Он ннје на себи имао никакова порока, нити је икада у чему згрешио: „Хрнстост, гри,*д нссоткорн, ин оЕритесд лестћ ко уствд его. (Петр. 2 с. 22) говори св. апостол. Петар. А и сам Јуда његов предатељ сведочи о томе, кад је сребрнике оне, за које је Спаситеља нашег иредао, ипак ирвосвештеницима и кљажевима јудејским иовратио, рекавшп им: согрчшшхт. преддвт. крокћ иепокннншо. (Мат. 27 сх. 4.) Па зато је Исус Христос и могао тако дрзновено својим непријатељима у очи изговорити: „Кто го кдст. оклнудетт. мд о грвседт.?" Но ми људи, нарочито садањег времена, када је међу нама богоиоштовање и иобожност хришћанска ослабила и страх божији оладнео у срцима нашим, далеко одстојимо од тога, да би могли и пре, а камо л.и сада о себи, подобно Хрпсту, рећи: „ко нас може обличити у гресима нашим?" Ми нисмо непорочни, нисмо незлобиви, него смо можда и душу и срце наше обременшш гресима. Ми смо у животу нашем толико пута зло помислили, зло пожелели, па можда и учинили. Ми смо често оно, што је од Бога и св. цркве забрањено, својевољно преступали. Ми смо неправедна дела творили, ближње наше па и Бога увредили. Ми смо дакле по свему овоме ко више а ко мање постали грешници пред Богом и пред људима. , И као таковим грешницима шта нам предстоји? Ништа друго до осуђење и од Бога и од наше савести, ако се за грехе наше не покајемо. Да, бл. хр., покајање нам је одвећ свима нуждно. Ка пока.јању нас призивље и побуђује св. мати наша црква, нарочито сада у почетку овог часног поста. Јест, она нам заповеда да себе постом, молитвом и истиним покајањем од грехова наши очистимо, и тек тако достојно приуготовљени да ка св. тајни причешћа приступамо, чрез коју се са Христом саједцњавамо, као што нам и он сам у слову свом каже: лдми ион* плотк н шди мого крокћ, ко мнв прекмкдетЋ, н д ^т. кт. немт.. Но будући да ми овако наше покајање чинити морамо при исповести пред духовником, кад се за свето причешће* спремамо, с тога нам је нужно знати, у чему је право и истинско покајање наше. ') Говорио у ночетну овог иоста у дркви Карановачкој г. прота и председник конзисторије Ужичке Радован Цоповић.