Сион

164

' У-'. 4 ' ' ' '.'\ : » своме члану да може у законитим границама слободно претресати црквенска питања, — црквенска општина на истоку није га и пак остављала , да се усамљено мучи у својој личној немоћи. Слободни чланови цркве беху спојени везом братске љубави, те с тога радљивосг сваког члана цркве беше потчињена надзору не само нарочитих чувара вере и цркве, т. ј. јерархији, него и надзору друштвенога мњења, али не оиог друштвеног мњења, које је у светским стварима превртљиво, већ оног, о коме се у строгом смислу може рећи: „глас народа — глас сина божија!" мњења, воје је израз. живећег у цркви Духа светог, и које се зида на темељу оних речи Снаситељевих: „кад се скупе двојица или тројпца у име моје, знајте, да сам ја међу њима." Према овоме, ако би који члан општине црквенске заблудио, то је сваки од браће по вери, по заповести јеванђелској, имао право да га укори на само; а у случају, ако укор није помогао, то је дужан био потом истом праву да га јави за преступ његов општини црквенској; па тек онда ако преступник не би ни сву цркву послушао, уклањали су га из друштва верних и сматрали као отпадника. У току времена, кад искрсоше јереси и различна неспоразумљена о смислу правог општецрквеног предања, скупљаху се сабори на које је сав хришћански свет слао своје заступнике. Ови сабори (без обзира на неке нереде, који су покадшто навлачили сенку на њихову чистоћу) представљају појав најузвишенији од свију појава у историји човечанства. На овим саборима човечанска слобода — озарена божјом благодати величанствено потврди божанствене истине', које .јој беху у аманет остављене. И тако, лажна учења, која на истоку ступише у борбу са црквом, тек су дала повода, да црква само јасније изложи хришћанске истине у свој њиховој лођичпој тачности и посљедователности. Још једну стварну цртуу православном учењу о васионским саборима саставља то, што сабори не иретписују нова веровања, рего само објашњавају, раскривају и Формулишу смисао