Сион

165

оног, што се већ налази у божанственом откривењу; они само чувају веру, воју чува и цео нравославно-хрипЉански народ. Они носе назив „васионски" не по снољном њиховом обдику, но но сугласности оних , који нису нрисуствовали на сабору. Давајући својим заступницима овлашћење да Формулишу истине вере, црква је зато задржавала право да прегледа Формулу, коју су они саставили. Цела дакле црква примала је или одбацивала закључке сабора, гледајући по томе, да ли су они суглаени или противни оном учењу и оном предању, кога се она држи; па и назив „васионски" дала је она само онима, којису изразили у својим закључцима унутарњи смисао њезиног вероучења. Било је јеретичких сабора, на којима су се налазили представници целе јерархије. Они су доносили догматичке закључке обавезне за све цркве. На тим закључцима бивало је јепископских потписа у два пута више него на Никејском закључку (н. пр. сабор у Римини, који је саставио полуаријански Символ); на тим саборима императори су примали јерес, патријарси обзнањивали јерес, папе се потчињавале јереси: но црква остаде верна истинском предању и одбаци те саборе, па и ако они немају никакве спољне разлике од правих васионских сабора , и то с тога, што њихови заеључци нису иримљени као глас од цркве свега верујућег народа. С тога, како у Грчкој, тако и код нас Срба, и у опште код свих словена , сви покушаји , које чииише поједини јерарси, па чак и цареви и краљсви, еда би се могло сјединити иравославље са Римом, — разбише се о чврсту и ненодвижну стену нравославног свештенства и народа, који не допуштају ничијег деспотизма над својом савешћу. Зна сештаје одговорио грчки народ на закључке Флорентинског сабора. Такође и наши неки краљеви шуроваху с Римом из политичких узрока и један од њих, као што нам прича историја, већ је лично исповедао латинство; али мораде наскоро да раскрсти с њиме, јер то беше противно духу и жељи народа. — Еад