Сион

166

јс Русви велики књаз Василије Тамни слао на Флорентиски сабор Митрополита Исидора , он му је у исто време рекао: „ндн, но прннесн нлшу во ксеи ељ унстотђ ". Но Исидор донесе догмат о врховној глави Папе, с тога и паде са свог митрополитског престола. И тако, основни закон црквенског живота у православљу састоји се у овој Формули: Слобода у јединству, јединство у љубави. И заиста, човеку не би ни вредила пстина , кад не би било слободе, кад неби долазио до истине напрезањем свију својих наравствених сила. Хришћанска вера — то је акт слободе , и несумњиво истиче из саободног човековог исиитивања спољних и унутарњих појава своје душе. Но човек, слободан у испитивању, ипак у својој усамљености неби био кадар да позна узвишене истине хришћанске. За нас , као што рекосмо — не би ни вредила истина да нема слободе; али у исто време ми неби смо ни били у стању —- разумети божанствену истину, кад се неби држали са црквом у јединству, које је основано на наравственом закону љубави. Да, нема , човека, који би сам по себи — у својој усамљеној радњи био слободан од заблуда, па ма како он високо стајао; но сугласност свију — то је истина у крилу цркве. У криду цркве сваки даје свој умни труд свима и сваки прима од свију , што је добивено општим трудом; а из хармоничког спојења личних мисли рађа се мисао целе цркве и само овој, т. ј. мисли целе цркве, доступна је истина. Но рећиће се: каквим начином јединство хришКана даје свакоме од њих то, што нико нема у посебности ? Зрно песка заиста недобија нов живот — од гомиле, у К0 ЈУ ј е ? случајно, долетело. Такав јс човек у иротестанству. Цигља у зид узпдана, није постала бољом по месту, где ју је зидар узидао, такав је човек у каголичанству. Но свака честица материје која се ириобштава живом