Сион

183

страие црквенског живота нашег народа, сваки рад, велимо, у овом одношају има врло важно значење за сриску црквенску историју. Он може, као микроскоп ноСлужити сваком даровитом историку, те да му на први мах олакша пут, који је предузео у делу свог рада односно потпумог и содидног састава црквенске историји. И ево побуде, која нас истаче, да и ми напишемо неколико речи о једном само питању, као једном делу наше црквенске историје, а на име: како се односила и како се сад односи наша с]риска црква насирам цркве цариградске, иочгтуКи од ирвих времена иа до данас. Знамо да је ово питање — питање замашно, тешко, запдетено, тамно, и да рад наш по овоме дел.у неће можда многе задовољити; но ми ћемо се тешити тиме, што потпуно верујемо, да ћемо овим кодико толико припомоћи науци, или бар спремити лене грађе за онога, који би се прихватио да потпуније и савршеније израдн историју наше српске цркве. А да би што лепше и боље задато питање решили, морамо се коснути целе црквенске историје, па богме н грађанске, јер. као што рекосмо, иСторија наше цркве тесно је скопчана са грађанском историјом, и нп једно ма и мало питање није могуће решити, кепратећи и један и други историјски живот нашег народа. Осем тога, морамо се дотаћи историје и другнх словенских народа, н. нр. историје бугарског народа, којег је судбина свезаиа са судбом српског народа. — Међу тим, зна се, да ће нам необрађеност и наше и бугарске историје на сваком кораку стављати пренреке у раду нашем. А због ових тешкоћа, које се предвиђају нанред, ми и неиретендујемо на свестрано и сиецијално изслеђење питања: о одношају наше цркве наснрам цариградске патријаршије; јер ово морамо разбирати само помоћу оних дата, која су овде-онде сачувана и која ми можемо имати под руком. Но напред да кажемо који су то извори, из којих ми мислимо извући податке за решење вопросног питања, јер је простор листа, у коме ово штампамо веома скучен, па би га обтеретили сувишним цитатима, кад би ове уза сваки иоједини случај или догађај цитирали и обележили. Најважнијим и најбитннјим изворима, при решавању овог нашег питања, морају нам служити љетописи, који би заиста далеко впше светлости бацили и на црквенску и грађанску историју нашу, кад би само били боље обрађени и на свет издани; али то и јесте жалост, што су они врло мало обрађени, те с тога и не могу бити сваком достунни. При овакој недостунности љето-