Сион

206

пламевом разпали гасеће се светњаке српских храмова. То беху Кирил и Методије. У I. половини IX века свршио је се најважпији тренутак у историји Словена. Мудри Костантин философ — у монашеству прозвани Кирил и његов брат Методије обраћали су с великим успехом цела племена словенска. Они — појмив плодотворство проповеди на народном језику — одпочну проиоведати слово божије Словенима на њиховом матерњем језику и ови их слушаху с највећим усхићењем и задовољством , и примаху га тако, да су се наскоро крстили сви Словени. Ови мудри првоучитељи словенски, — да би очували чистоту хриш. учења код Словена, — измисле „Азбуку" за словенски језик и преведу на овај свете књиге. Пространо говорити о заслугама св. Кирила и методија наспрам Словена у иагаим чландима, држимо, да би било сувишно, тим нре, гато су скоро свакоме њихови радови на том пољу познати. Срби и Бугари, живећи у суседству с Грцима, послужили су као прва арена апостолских трудова солунске браће Кирила и Методија. II од тог времена одпочето је правилно уређење црквеног поредка у Србији и силни уплив цариг. патријара на српску цркву. Но у чему се огледа тај поредак? Цариградска црква, видив укорењено хригаћанство међу Србима, постарала је се осигурати га у срсдипи њиховој уређењем правилне црквене организације. С тога нова — српска црква буде раздељена на јепархије. Где су осповане у то време нове епархије у Србији, и који беху први еиископи у тим епархијама — Срби или Грци? Ко посвећивагае и одређиваше те епископе на новоустановљепе епископске катедре у Србији? Јасно је, да је грчко духовенство највише у томе претендовало; јер је оно највише пригшсивало себи у заслугу разногаење науке хригаћанске међу Србима, те с тога је полагало над истима неко духовно право, па на рачун тога и састављало јерархију српске цркве. Ка овом укорењавању