Сион

207

грчког духовепства међу Србима много је припомогао политички положај Срба у то време. Српски парод до краја XI. столећа није имао подитичке самосталности, већ је био подељен на иеколико жупанија, којима су управљали српски жупани; а ови, да би се одржали у својим жупанијама иу својој власти, подпомагали су грчко духовенство и први су признавали вихову духовну власт, према томе јако су се и трудили да укорене исту међу народом својим. Осем тога они су се (жупани) такође својски заузимали за разширење обреда источне дркве, за уређење јерархија и катедара митрополита и епископа, за укорењавање словенског језика при црквеном богосложењу 1 ) и тим. под. Још до првих апостола словенских Кирила и Методија постојале су епископске катедре у Солуну и Диоклеји. И срби, који су се крстили још пре и у време Ираклија подчињаваху се овим катедрама и неимађаху до Василија Македонца своје сопствене јерархије. У време цара Василија, који је много допринео разширењу и утврђењуохришћанске науке код Срба, свака жупапија српска —- као што сведочи Фарлатије — имала је већ свог епископа. Сљедствено, јасно се види, да су се Срби у то време потпуно предали у руке цариградском патријару и да је овај посљедни разашиљао своје епископе у све српске жупаније на новоподигнуте јепархије. Места тих новоподигнутих епископских катедара била су; Антивар, Будва, Котор, Скадар, Дривас, сопствена Србија (Ро1е1;ит Зегћтт), Босна, Травунија, Захолмија, у Далмацији — Сплетска, Сирмиума (у Срему садашњој митровици), Смедерево н Београд 2 ) Све ове епархије зависиле су од цариградског патријара и стајале су под непосредним надзором Солунског митрополита, 8 ) који је такође потчињен био цариградском патријару. Но после неколико година, ради бољег надзора над епископима, уређена је још

Сл. Древ. ШаФар. II, 17.

2 Раг! I. III, 58, 59.

3 ) Со(1ш р. 332.