Сион

195

знаменити дап Таковског устанка , од кога се после тешког труда, и носле небројено жртава поте развијати самостални живот Србије. А још поред тога славимо данас и трећи, по наш народ а нарочито по Београђане, значајан и срећан догађај: добптак градова под блаженопочивпшм киезом Михаилом. И какав чудап и срећан удес на дапагањи дан! Сва три ова догађаја : празник оиште — Хриш&аиски, празпик народњи н празник наше обштине, — слични тако по своме карактеру, — сливају се данас у једну светковину! Јест, ми смо се сакупили у овај дом божији, дом молитве, да сва три ова весела праздника прославимо и да одамо достојну хвалу и славу преблагоме Богу, који у разним ириликама гааље верним народима храбре и мудре вође, те их иотномаже и подиже на славу свог пресветог имена! Но да би ову хвалу п славу Богу достојно одали, није довољно , бл. хр., да је само у речи и у овој светковини ћсказујемо. Ми ћемо тек онда досгојно Богу бити захвални, ако животом, ако радом својим докажемо, да умемо ценити она благодејања, која нам он пружа иреко изабраника својих. Ми данас светкујемо дан устанка за слободу, као и дан завргаетка нагаег грађанског ослобођења, које под закриљем иравде небеске и под заставом љубљене династије народне извојевагае врли предци нагаи . . Правда је основа држави .. Слобода је драгоцена и мила свакоме. Оне су услов правилном развићу нашег живота и уређења свију наших битних одношаја. У њима је темељ за успешно неговање моралне и материјалне нагае снаге. А да би те небеске кћери, те врлине људске ухватиле код нас корена, треба пре свега да гајимо хригаћанску скромност , слогу и љубав међу собом; треба пепрестано да имамо пред очима заблуде и погрегаке нагаих прадедова и несрећие посљедице раздора и мржње, које нам донесе пропаст на Марици, Косову и Каменици. Треба да се мигаљу, речима и делима угледамо на оне велике представнике цркве и јунаке народа пагаег, који себе *