Сион

199

земљи закопане, да невиност не може остати вечито погажена; Христос је васкрсао и разсејаше се врази вегови и иобегогае од дица његова сви који су га ненавидели. Ведика је ово утеха за све правоверне и добродетељне хришћане, јер их вакрсење Христово ободрава, да се не бојс иикакве злобе и неправде човечије , но да буду свагда постојани у врлинама својим, па ма злобни људи какве лажи и клевете на њи износили , ма их 'колико нред светом опадали и безчастили, ма их како гонили и злостављали ; васкрсење Христово најјасније нас уверава , да свака лаж и ненравда за мало траје, а напротив да је једина истина и врлина вечита исто тако, као што је и сам Бог вечит. — Шта је друго и могло оснажити у страдању своме толике свете мученике и апостоле Христове , ове очевидне сведоке данашњег празника, — шта би друго, до то уверење, да страдајући и умирући за правду и истину, страдају и умиру за саму вечност. И заиста благо њима, што су по примеру небеског учитеља у правду страдали , јер су се и онога света сајединили са самим Богом, и овога света спомен им се на земљи с похвалом слави; а напротив спомен мучитеља и гонитеља њиових изчезао је са лица земље као што дим изчезава, и као што се восак топи од огња, тако се губе грешници од лица божија Христос је, љуб. моји ! као што видимо, васкрсао да покаже силу божанства свог и да победи неправду човечпју; но он је уједно васкрсао и зато , да уништи смрт и да и нама верним својим отвори двери у вечни, блажени живот. Желимо ли дакле бити учесници славног васкрсења Христова, то треба сваку грешну мисао , сваку нечисту жељу, сваку сурову и нечовечну наклоност из срца свог да искоренимо; треба да смо готови пре и живот изгубити, него неправду какву учинити, добро знајући, да праведник, ако и умре, у вечитом покоју и блаженству живи. „Правсдници Ке засијати као сунце у царству оца небескога", говори Хр. спаситељ. (Мат. 13. 48.) — Јесмо ли били у животу своме злонаравни