Сион

216

ности, као паралед вашпм цитатима из Делингера, да је сГање православне цркве најсрамотније и најиоквареније. Црквени историк Ј. Н. КиНг у свом НашЊисћ Дег а11§елпејпеп К1гсћеп§'е8сћкћ1е I. 358 каже: „ЕгтеаНеп \ујг гисћ! (1ак ТЈптб§Псће, ип(1 теззеп тг <Не 7,еИ пасћ Шгет еГдепеп МаббТаће, зо тиз§ен \\'1г 81аипеп ићег сНе В1иШе <1ег 6е1ећГ8аткеИ, сНе 81сћ зеИ с1ег МШе с1еб пеипТеп Јаћгћип(1ег(;8 уог ипз аиНћи! ипс1 81сћ зесћз Јаћгћигк1ег1е 1ап§ ип1ег а11ег 1Јп§ип81; с1ег Пт«1апс1е егћаИ. I Ле Ки11 (:ке 1 инднде8сћјсћ 1:е сИезег ОећзћгзаткеН 181 посћ 1ап§е п ј <:ћ 1, §епид аиЈдећеП! Баз рШ/Нсће АиЛгеНт ЛегзеЊеп ипс! Шге аи8(1аиегип^8Шпде КгаН дећбг! ћгз! посћ /и с1еп КаШбе1п с1ег ОебсћтМе." ,Б1е тИМаИегИсћ - ћу/апНтвсће ИНега1;иг 181 гит §гобб!;еп ТћеИе посћ ип§ес1гиск1 Киг сНе Н181.ог1о'дгарћЈе тасМ ете Аивпаћте с1атоп. Еб \уаг шсМ с1ег \\агкНсће ос1ег уегтетШсће 1Јп\уег1ћ (Иезег ЕИегаћп', с1ег 8о1сће ЉПббасћИтд пасћ 81сћ 20Ј>', боп(1егп ујеНпећг (Ие ТетЛбеН^е Сгебтпипд §' е б еп сИе 1а1е1п1бсће Кћсће. Бег ^гбзбТе Кеппег сНезег 1 л1ега1иг \уаг с1ег сопуегШЧе Сгпесће I,ео А11а(;ји8, (1ег 81 сћ аисК ит (НезеЛће с1игсћ де1ећг1е Еогбсћип^еп ппс! ЕсИИопеп аиббегогДепШсће УегсНепб1;е ег\\ г огћеп ћа1. 8о\\'оћ1 ег, \ује сНе ићп§еп Тћео1о§еп с1ег гбт. Кисће \\апс11,еп Шге §е1ећг!еп Миће1е181и11Ј>еп Јаз! аиббсћНеббИсћ с1епјет§еп ^песћ. 8сћгШб1;е11егп ги, (Не 81сћ с1ег 1Т111011 §епе1§1. ћешезеп ћаНеп". 1 ) У својој Т)01пнеп,цс8сћјсћ1с 1, 521 ве.ш ВаиткагТеп-Сгиб 1 и б: „Еб 181; тгкНсћ бсћ\у1еп§, ће1 ејисг 1'ог1л\'аћгеп(1сп дговвеп ЦпћекапШбсћаИ тН с1еп тШекНегНсћеп 8сћп1'1б1е11егп с!ег §песћ. Кн-сће, 1пегићег тН уо11ег бкћегћеП /и игЉеИеп. Т)ег бкћегбТе Ве\ге1б 1пс1ебб, с1а88 с1аз Тлсћ! с1ег аИеп УЧббепбсћаТТ ипс1 Сте1ећгбатЈ ) „Ако ми нећемо да тражимо оно што је пемогућпо и ако будемо мјерили време по њетовом иравом мјериду, то се морамо дивити процвјетању наученоети у грчкој цркви од 0-ог вјека пак за чигавих шест столећа, нри свима неприликама тадашњим. Историја развнћа те. научености у многоме 'ош није одкрита. Изненадни појав и дуготрајна сила њсна сиада у загонетке историје". „Средњепјекова визант. литература већим дјелом још је неиздааа; само исторвјограФија састанља у том одношају изнимку. Необраћање пажње к гој литератури зависи не од дјејствителне или уображене ништавости њене, него од противног правца њеног паспрам латинске цркве. Веливи зналац те лигературе , обраћени у латинство грк Лав Алације, својим научпим истраживањима и издањима велику је услуту оказао науци; али и 011, као и сви други богослови римске цркве, обраћао је своју научну пажњу само к оним грчким нисцима , који су к упији располозкени били"-