Сион

231

(положају) утврдила их је за сва времена иапска ендиклика од 13 Маја пр. год. „Свима је нама, — веле они у свом акту, — врло добро познато у каквом се жалостном добу находи данас холмска епархија, која жеди да доведе у прави ред своје цркве послове и да успостави духовно своје бдагостање. Религијозно-наравствени жпвот пастве представља собом поље, на коме се довршује борба између старог п новог црквенобогослужебног обреда, борба са очшмедним надмоћијем успјеха оне стране, која је предузела реФорму у духу правосдавља, као што нам јасно свједочи скорашњи Факт иридружен.а многих гр. унијатских иарохија к иравослављу. С друге стране посљедња посланица 1 светога папе, палажући да се гр. уипјатп морају иридржавати нових обреда, који никако нису својствени источном обреду, поставља нас и нашу наству у велике неприлике, које се у кратко могу изродити овако: или да останемо у послушности папи, и тада морамо нарушити темељита права уније и усвојити нови латинизирани обред; или да останемо при древним правима уније, и тада постајемо непослушни папској вољи, а паства наша остаје без духовне поглавице. Али дочим се паства без пастира распада и пропада, то шта нама остаје да радимо? Гдје да потражимо духовног руководитеља, који бп за нас и нашу иаству био оруђем освећења и наведења божанствене благодати? Све то побудило нас је да потражимо пачина, како морамо ми поступити ради блага цркве, ради спасења душа, које су нашем старању повјерене п ради мира наше савјести." Посље овога, што овдје изложисмо, позивљемо сав свијестни свјет нека пресуди коликог значаја имаду измишљотиие разних ултрамонтанских новина, које сљепим привржеиицима својима прпчају о грозним средствима, којима се тобож православни служе, да унијате к православној цркви обрате. Нека се из овог знаменитог документа свјестних унијата холмске епархије поуче сви они, којима су трн у оку оваковн догађаји. Нашој пак ЂаШшзга саИоЏса савјетујемо да мало опрезнија буде у привађању из њемачких и Французкрх ултрамонтанских новина описање обраћања унијата холмске епархије, јер ће у противном случају изгубити и ону малу сјенку Значајности, што јој још остаје, и иостаће ништавим листићем, на који ће пажњу обраћати само они, које је знаменити патер Роберт у време иоследње своју „апостолске мисије" усијео утврдити у религијозном Фанатизму.

1 ) Послапица ова, премда је управљена била на гр. унијатокога митрополита Галиције Сембратовића, али главним начином тицала је се полож^ја ствари у холмској епархији и туда је тајним иутем у миогобројпим ис-*, тисцима растурана бида од пољских поиова.