Сион

232

О одношаима српске цркве маспрам црв^е цариградс^е. (НАСТДВАК). Појав латинске проповеди у српском народу објашњава се сдедећим: Предеди у које се настанише Срби у прва времена, принаддежади су црквено-римској јерархији 1 ) а не цариградској. С тога је Иракдије, имп. грчки и писао папи да пошље своје свештенике, који ће , дошавшим у његову дијецезу Србима проповедати науку Христову. Ево збот чега се датинске пропагандисте осидише у српском народу. Цариградски пак натријарси не су могли равнодушно гледати на радњу и оснаживање латинских пропагандиста као и на ширење папске — црквене власти , те с тога се и изроди жестока распра међу царигр. патријарсима и римским папама. Л.атинским пропагандистама посдужило је за олакшицу њиховог рада оно дозволење , које су грчки императори дади папи да се може мешати у српска државна дела. Папе, имајући уплива у српској држави, често су склањали на своју страну српске владаре, па су тако и могли да напредују у ширењу своје црквене вдасти међу Србима. Ова дуготрајна међусобна борба источне и западне цркве око вдасти и господства над српском црквом, свршила се — на срећу нашу — у корист грчкоисточне православне цркве. Уепјеху римске цркве , — при свима њеним срећним положаима и помагањем грчких императора и српских владара, — стојаху на путу сдедећи услови: а) врло хрђаво понашање датинских пропагандиста наспрам Срба; б) неуређење латинских епископских катедара код Срба; јер папе не беху расположене установљавати у Србији епископске катедре; — в) што су Срби вазда умеди ценити своју народност и свој језик — а то, у кодико је било видно, латински дегати желиди су утаманити. Срби су такође вазда Ј ) Власт папа у тим пределима, које су Срби по долазку, заузели, постојала је до Лава Исавранина 717—741 године.