Сион

243

Кад папски легати дођу у српске земље они сазову скупштину у Сплету 925 г. и под њиховим руковањем буде решено: да се Словени — односно Срби — одбију од тражења своје независности од иаие и свог словенског језика; да се сви еиископи српски и у будуће покоравају сплетском митронолиту, ког је сабор изабрао био за примаса све Хрватске земље. Осем тога они још реше, да православни епископп несмеду рукополагати те, који знаду словенски. С тим су напе хтеле да се сасвим уништи словенски језик и да неби нпко могао служити на њему св. тајну. Врло је нриродно, да је се због оваквог саборског ноставлења морао број свештеника — Срба умањити. Л.атинском духовенству било је тада најстрожије наложено да ревносгно иази, да се иебп опет словенски језик у дркви појавио, те тиме се, но мнењу њиховом, ширило богохулство. Истина, ово безумно постановдење сплетског сабора и прекомерна строгост латинског духовенства, натерало је представитеље српске дркве да се. на ново подигну иротив римске дркве и њеног духовенства, али па жалост у самом зачетку беху угушени и покорени. 1 ) Јер и у ово време помогоше Латинима надвладати и нокорити српске црквене представигеље њихова жалосна браћа и чемерни госнодари —- српски кнежеви: Крешимир, Звонимир и други; а папа је њих награђивао с ласкавим речима и лепим даровима. Тако, папа Глигорије VII посла краљевску круну Михаилу кнезу српском и назва га вазљубљеним сином, а то је баш и желио овај иосљедни; јер у то време било је и немислимо, да се може когод назвати краљем без сагласија и одобрења паниног, и шта више докле га папа не назове сином својиж. 2 ) Но код свих трудова папа и њихових насиља опет ни.је никако могуће било изкоренити словенско слово међу Србима. Српска црква, изузимајуђи две трећине Далматинаца и неколицину Хрвата, остаде верна православљу •) Тиј устанци цротив незаконитости иовторавали су се више пута од 1000 до 1064 г. али су вазда неусиешни били. 2 ) Гаг1. 4. VII. р. 22. - ШаФ. т. II к. 2, стр. 446.