Сион

266

У ошлте треба казати о такевпм изјаснењима, да она ири изласку своме на свет читају се више због новости, по духу релпгиозности, који се у њима садржп, с' којим је дух времена у сродству, такође по уресима, каквим пх доброљубивим искусно перо начинп. Сад су свп они расмотрени и почеди су губитп своју важност. Већи део најученијих богослова обратиди су се простом начину, на име — к' историјској вери. Врло је добро један протнвник ових теорија примјетио страност садашњег века, што сад, у место чуда Исуса Христа и Апостола Павда, верују у чуда другога неког Павла, и што заједно с' невјеријем сад вдада највеће лаковјерије: невјеровање — у јеванђелека, а лаковјерије — у прпродна чуда. с руског посрбпо Димитрије Алекеић. сврш. богос.

Да хли је апостОхД Петар ^адгод био и Живео у Риму, (спор измеву католичких свештеника и пастора евангеличке пкгоисповеди 9 и 10 фебруара 1872 г. у риму.) (наставак.) Ми тврдимо да римско здање није подигнуто ни од Христа, ни од апостола, и да је, као што се успешно изразио наш противник, дело започето пре свега давањем знакова (разумете ли госнодо ?) у пријатељским писмима. 0 Факту се овде нншта не објасњава, с тога, што је Факт изгледао као познат. Овај знак подобан је многим другим знацима из прошлих векова п између осталих подобанјезнаку на „непорочно зачеће". Мало по мало, знак се, господо, претвара у објаснење, а објаснење прелазп у нравило (немир). Они немају слободе да објасне, да су први отци цркве покадшто утврђивали, но они говоре, да се ту налазе знаци, а ми смо ненријатељи знакова у историјским делима , и кад би нам пао у руке историк, који прича и утврђује знацима, ја му не бих ни уколико веровао, јер он може по својој вољи да преувеличава таки знак, који изнајнре није ни држан за Факт, него је после мало по мало, нашав за себе добро земљиште, далеко пружио корен, али је свакојако у суштпни остао знак. Ево ово и саставља слабу страну римске цркве. Она мора све једнако и са свом силом да ради, да би се како укоренила, и тамо, где јој то испада за руком, она расте и разграњава се као горушично