Сион

26

зрно у Исусовој нричи, под гранама кога седска стада надазе заклона и небесне тиде граде гњезда. Ево у оваком виду она и показује своје право господарења над долим светом. Ето тако ради римска црква, нарочито кад се тиче' основнога догмата, на који се одупире цело здање њезино, т. ј. живљеља и првенства Петрова у Риму. Она је увек радила посредством побожиих знакова. Ево како то бива. Римска црква вели: Папије је дао знак, а други, ослобођени овим примером, повторавали су и допуњавали зј.акове. Затим се јавио Игњатије и такође учинио знак. Напосдедку се јавља Кдимент Римски са својим знацима. Вама стоји од воље, драга господо, да допустите таку систему знакова, нојанемогу, па с тога и тражим, да се додазак апостола Петра у Рим докаже историјским и несумњивим Фактима, који би потврђени биди од очевидаца и сувременика. Је ди могуће, да се таки замашан догађај историје римскога катодичанства призна од 200 мидијуна римских катодика само на основу једних знакова? То ће бити непостојаније, него покушај да се подигне здање цркве на врху игде, јер оваки знак је мањи од врха игде. Дајте ми позитивно тврђење св. Јована, иди св. Павла; дајте ми бар једну реч св. Иетра: ја сам био у Риму, — па ћу се и ја покдонити и повторићу: он је био у Риму. II о докде год ви не нађете овоме догађају сувремених сведока, докде год ви не нађете у Библији — овоме највишем судији и безусдовном ауторитету — доказа о живљењу Петрову у Риму, — дотде ви не можете ама баш ништа доказати. Мој нротивник иозвао се најпре на отце цркве, и да би своја тврђења више осигурао, почео је од IV. века, т. ј. од времена оних писаца, који већ не чине знакове, јер су добили готове знакове од својих предходника, него управо говоре: то је истина. А по чему? По томе, што је дато било већ доста знакова за овај #акт. Почињући^ дакде, од Оптата и Иринеја, он је дошао до Тертудијана, Кипријана и других, који су живеди у 200, 250 и 800 години, али нису биди очевидци, нити су у овој ствари имади каква ауторитета, почем су само развијали знак, који нема значај Факта. Затим нам је говорио о човеку, који је имао још већу вредност, а то је Климент Римски. Ја не мисдим овде да иобијам противника, јер нас он није ни уверавао, да је Климент спомињао о живљењу Петрову у Риму. Заиста, Климент говори уобште о мученицима, што су до њега били, и говорећи о њима сномиње н о мучеништву Петрову и Павлову. Шта више он много више говори о Павлу, него о Петру, и ово би