Сион

257

била је са свију страна узнемиравана најнеиовољнијим околноетима: с једне сгране њу је трзало незнабоштво, с друге — папски легати, који су радили да српску цркву подчине папском престолу, с треће — неповољни нолитички положај Срба. Борба за веру, борба за свој језик и елавенско богослужење, борба за свој опстанак, ' борба за своју народност — све ово беше искрсло на дневни ред и довело Србе и српску дркву у тешке околности за време овог првог периода. — Осим свију ових зала, која су окружавала ерпску цркву, појавише се у то време још и разне јереси, које су такође доводиле у забуну православне хришћане-Србе, на име : Павлнкијска, Манихејска и Богомиљска јерес, а доцније римокатоличко учење о ироизхођењу св. Духа и од Сина „КНодие." 0 овим јересима ми не ћемо млого у оиисивању бити пространи, тим пре што је о њима у нашој књижевноегг прилично говорено. Ми морамо казати о њима само толико колико се односи на нашу тему, а наиме: одкуда су се оне нојавиле , које се борио противу њих, и је ли у овој борби примала учешће цариградско-грчка црква, и ако јесте, то у колико је и од каквог је значаја било њено учешће у овом случају ?. . . . 0 самом појаву јереси пре свега находимо за нужно навести речи грчког Синодика, који је по наређењу цара Борила преведен у 1210 г. с грчког на бугарски језик Спири- ! доном Николајевићем — Палаузовим. У овом кодексу врло су пространо изложена мњења о Манихеима или Богомилима. Ево шта се у почетку тог кодекса вели: Поиаже кгсел^клши ндиљ крдгг по ксеи ЕЛ2гдрст1 ;и земли Мднихеискдл ерељ рлзс^л сљгксик сТж сг мдсалУднскок . иже тдкок ^ и ереси ндчелники, днлдшл. Попд егшлтидл иже при петр-к цри Елгдрст 'кмк кхспрУзтшлго мднихеисха сУд ереск и клггдрст г ки земли рдзс ^клкшдго. Кх сим же и се прирекшдго дко кх прикид^кни Хр Егх нлшк ш скатуж Бцж и приснодку млрУж родисд и К2 прикид ^кни рдспдтсА и оБженжж ПЛ2ГК кгзнесе и