Сион

258

нл кгздоус-к остдви ргкшги и того Еикшен, нинк сдфж ученици и лпли нлреченш, лнддс-мд. И кгсд иже кг зргси тои и обич № и ихх и ноцјндд их сгврднТд и тдинсткд и неполезнде их' оучгнТа и х°ДАфи сх нилаи лнлдемл. Л гоеацјихса сг ни/ии кг рдзоум^ (т. ј. једномишљењу) адхјјжх и пшјји и длру ш ни\2 кгземлацји^ ако единомислгни т1*м днддшл. Иже 1о\/н'п мцл кд днк нд рожкстко 1шдннл кртл"к ткорлхи клгшкенУл и плодок1г кллчешА и еликд кг гж ноцњ сккргнлд ткорлтг тлинсткл и елинст^и слоужк^ подокнлл, днддемл. Иже слтлнж кидим-ћи тклри ткорцл нлричАфих^ - кути и икониш илрицжлфи дгждеки и грлдоу и В2сел10\/ исходАфсииоу ш земли, кнадемл .... (лист 13 превр. и 14). — Такође на другом месту (л. 36 превр.) ТргклАтдго Богглмилл и 1\\и\лилл г(ченикд егш и Оеодорл и Докр^к (т. ј. Добра) и Отефднд и Е лсил У а и Петрл и прочлА егокм о^ченику и едино/иждргниш . . . си^к кгс-кх 2 анлдемл. 1 ) У колико нам је познато ова јерес пренешена је у српску — бугарску цркву из Азије Византијским императорима овим начином: Византијски императори, желећи оградити од опасности своју државу,, којој је грозила опасност са сјеверне стране од навале Варвара, — иресељаваху врло чесго из Ерменске у Трахију (под Филипопољ) Павликијане, који су се одликовали у рату, те су од њих саставили тврду пограничну стражу. 2 ) Ови насељеници дружећи се с оближњим Бугарима заразе својом јересју мало номало и саме Бугаре, а Бугари нренесу исту јерес у Србију, као у најближи предео и народ с којим су се они опет дружили. Срби, као једноплеменп с Бугаримћ, народ повере се њиховом учењу, незнајући да је лажно, те тако се и сами заразе том нечистом јересју. Јерес Павликијанска увукла је се у српску цркву из два узрока: прво што су Срби били сусједи с Бугарима, где је Ј ) Писма Срб. и Болг. - ГилвФе. I к. стр. 138 у срп. преводу. 2 ) Први пут доселио је Иавликиане импер. Еостантип Копроним у 741—775 (Амортол по изд. Мурагота ст. 648.) Другп пут Јован Цимисхије у 070 г. (Апио ком. А1ехап. Нћ. XIV р. 350). Писм. Срб. и Буг. — I, 141.