Сион

274

Највећи противницц ове јереси беху: бугарски екзарх Јовап и охридски архијепископ св. Климевт, ученик Методпја, прво-учитеља словенског. 1 ) Они су жестоко устајали противу те јереси за време дара бугарског Симеона. Учешће у овој борби примао је и патријар цариградски, познати Фотије, који је доста нодпомагао пменоване борце православља и морално н материјално. И заиста на први мах беше јерес изчезла, или боље рећи, скрила се и очекивала благопријатније за њу време — што и дочека; јер кад Симеонов син Петар насљедп престо оца свог, наново се појави јерес — коју распростираше с великим успехом некакав поп Богомил 2 ) по целом балканском полуострву, због чега је и названа по сопственом његовом имену — Богомилска јерес. Он учини тако јак утисак на сљедбенике угушеног манихејства, да ови иосљедни заборавише основача своје секте инризнадоше њега за основача јереси тог краја где је се и пре поЈаве попа Богомила ширило име манихејско. Он се тако плаховито заузимао за раширење те секте, да је наскоро увео у њу њеки ред, какав пре није постојао; имао је своје ученике, које је учио својим догмама и шњима заједно састављао јерархију. 3 ) — Православни патријарси и сво грчко-словенско духовенство борило се и против ове јереси, као што је и против прве — манихејске. Међу православним заштитницима тога доба највише се одликоваше Кузма презвитер, који је, по свој прилици, живео у посљедњој четвртинн X. столећа, т. ј. у почетку владе цара Самуила. Да је он живео баш у ово време сведоче његова сачннења, у којима говори о цару Петру (| 987.), као о бившем „.. .. вх л-ктд прлкослакндго цлрл Пс-трл шст^ попа, именемг Богг(л1ИЛ2*" 4 ). . . . Ј ) Палеузо†— бЈкб болгарскаго царл Симеона стр. 92. % ) 0 овои попу постоје две сведочбе: Кузме презвитера и у синодиксу цара Ворила, који смо мало више иривели: „и лкоже случисА Болгарст^и земли, вели Кузма, вб л4та нравославиаго царн Петра, биств попт. Богумилг, а по истин^ Богу не милт,, иже иача иервије учиги јереси вт> земли БолгарстЈц." Писмо Срб. и Бугарима Хилфердинга I, 143 стр. 3 ) Опширно о богомилској јерархији и њиним догмама види у Шмидта НЈ84. (1еб' А11. ои Са(;агез II, 130—150.; а понешто може се наћи у 11исм. Срб. и Буг. Хилф . II, 65 -90. 4 ) У Писм. Срб. и Буг. II, 78—80. изложен је црави текст учења Кузме, који је уцрављен нротив учења Богомила.