Сион

275

Кузма је ревностно бранио правосдавље и неуморно борио се против јереси. Он је писао некодико беседа иротив н,е опровргавајући њена начеда основима св. Писма. Правосдавшш борцима за чистоту вере у борби против јереси доста Је помагадо и то, што су њени разносачи биди веома сдаби у науци и непостојани у својој радњи, те с тога су вазда ири првом гонењу умицади изпред очију друштава и њихових гонитеља; шта више, они се одрицаху свог мнења и исповедања, кад их ко питаше, шта и како они исповедају. „бретици", веди Кузма, „нехотлфе ддти слл ви скдтиш н БожУл Чс>'дгсд пох ^лак )Т2, лцч же кто сихг (т. ј. њих) копрошдетг, гдко ли ткорите и глдголетг, отмефгтсд и клатвок глдголктг: н^с/ии тлцу, пко же ни мг>чите (т. ј. ми нисмо такви, какве ви нас сидом представљате) и голкми се отмефгтг отх скоихх дклесг и молиткг, мко же не мн-кти ихг ничто же злд имгцЈе*" И на другом месту такође Кузма веди: „стрдхл рлди челок^ческдго и ко церкокк х°А АТ2 и крести и икони ц-ћлг(к)Т2 н К2 тдин-к крииотг скок) к^кр^." 1 ) Приврженици павдикијске јереси, поред све своје зебње, ипак су у проповеди својој набрзо успевади и своје учење разшириди на источном крају Бадкана, које су одатде мадо помадо преносиди и на заиад. Њиховој проповеди ишли су на руку вдадаоци бугарски; а вдадаоци српски, који у то време беху подчињени, непредузимаху никаквог корака против ове опасне јереси, те таким начином она се поче ширити и међу Србима и српским крајевима. Ади чим се Срби ослободише испод зависности Бугара, намах је св. Вдадимир са својим духовенством устао против лажна учења Богомила и снречио успех његов у јужним крајевима Србије. А на заиаду гонили су то лажно учење спдитски епископи. Уопште та јерес пије могда у Србији тврда корена да захвати, као што је у Бугарској, јер су је српски пастири узастопце пратили, док је већ нису у време Немање и његовог сина св. Савве сасвим изкоренили. ') Тамо II, 84. у срп преводу.