Сион

297

да употреби сва средства, којима би такове људе склоиида, да то тежко бреме на се узму. 4.) За номоћна средства, без којих сви више избројени усдови не воде брзо и сигурно к истакнутој ијели, сматрам особито добро уређену библиотеку. Још за дуго до отворења самог завода требало би наименовати дотичне проФесоре и позвати их, да између остадих важних послова — као: израдеустава, правила — саставе и поднесу Вашој Светости списак књига, које имаду служити основом библиотеци; за тим да се те књиге одмах наруче, како би се до отворења завода добити и у пристојан ред поставити могле тако, да би се од самог почетка школског рада и проФесори и ђаци са истима без запреке користити могли. Ако неби дозначених у III § 108. највишег рескрипта 2.000 Фор. доста било, могло би се апеловати на дарежљивост чланова цркве, особнто манастира, којих бн просвећени настојатељи без сумње врло раДо на тако узвишену пјел што је више могуће доприЕИЈели, Еад би се сви наведени увјети испунили, онда би за учевиу страну завода учињено било доста, или боље рекућ све, што се у извјестним околностима учинити могло. Но завод тај имаде бити не само училиште, него и морално гаилиште српских младића. Досадашњи а и сувремени нам живот цркве доказује, да црква више треба моралне него учене људе. У цркви нашој имаде и данас — учених — (колико ихјекоји виндицирају себи тај атрибут!) — дочим важити за морална, као да не сачињава постулата за углед и уважење. Да би се будући кандидати свештенства могли боље развпјати према високом задатку, који им је означен, да би се проникли духом заједничког позива, упознали се изблиза, ободравали један другог на рад и ријечима и примјером, да би на посљедку религијозно-морални узгој лакше се вршио, потребито је да сви кандидати за време образовања. једнаку судбу дјеле, т. ј. да живе, да се хране и раде заједно, потребито је сјемениште, а особито с обзиром на мјесто, гђе ће се завод отворити. Кад се богословски завод устроји како треба, кад се скупе млађани раденици на том код нас новом пољу, кад заједнички сгаве они руку за дјело, па кад проводници духовне пиће почну проносити по организму цркве чисту и свјежу храну, онда ће и црква се пробудити, разабрати и на ново синут свјетлошћу истине и науке. Добротворне посљеднце ускрснувшег хришћанства познати ће се на свима облицима нашег друштвеног живота, а над свим тим