Сион

298

лебдиће име Ваше Светости, као живи тумач садањости и сјајни сиомен из ирошдости. Неима човјека, који неби жедио, да си осигура сномен у свом народу. Еао човјеку и Вама је својствена та жеља, а доброта божијег промисла пружида вам је прилику и показада средство, за које вам многи ваш савременик завидити може. Ваша Светости! Дични спомен Вашег имена завпси од једног акта Ваше воље. Опростите ми, Ваша Светости, што сам се усудио овим путем поднети Вам неке мнсли, односеће се на уређење богосдовског завода. Моја жеља није толико та, да обратим вашу иажњу на ово, што ја наиисах, колико да мојим иостуиком иобудим друге искусније главе, да уређење будуКег богословског завода иред јавношЛу у иретрес узму, од куда би, без сумпе, велика корист ио завод иотекла, једно: што би заннмање цркве, засвједочено кроз органе јавности, и Вашу Светост постакло, да том дједу покдоните нарочиту пажњу, а друго: што би се сравнењем разних мњења могдо доћн до избора најбољег. Буде дп то, ја ћу бити веома радостан, да сам цјед своју постигао; у сваком пак сдучају остаје мп неоцјењнво чувство задовољства, да сам испунио своју дужност, коју пмадем на себи као чдан србске правосдавне цркве у очп тако важног за нашу покрајинску цркву догађаја. У Задру 1 (13) Маја 1875 год. Модећи себп п својпма бдагосдова Ваше Светости Остајем Ваше Светости духовно чедо Јован Борота.

ПОГ*ЛЕД ПО СВЕТУ, „Глас Народа" устаје јако против оног лакоумља, које се, на жалост, опажа међу нашом оностранском браћом у односу напуштања својих депих народних обичаја, своје сдаве, цркве, свога имепа и народности, којим се као нарочито иде на то, да се Срби претопе у туђе народе, да изгубе своје пме и своју цркву, а тиме уједно н свој историчко-народни живот. Између осталога л Гдас Парода* веди: „Неможемо а да и овом приликом неискажемо, како је поред другпх зала, и ово једно од велпкпх зала, шта раде Романп (Власп) од нас. Ови људи непрестано бургијаше у Панчеву, праве раздор међу Србпма и зову оне, којп неће свештеничку зараду да