Сион

289

срде наилазе; она буди у нама љубав к ближњему, љубав к свему, што је племенито поштено н узвишено. Кои је познат са историјом хришћанства првих векова, тај неможе одрицати вери хришћанској и њеној науки божанствену моћ и силу. Тамо ће радозналост човекова видети, где се за пуна три века потоком нроливаше невпна крв мученика, видеће многе патничке душе, где страдања своја запећачавају смрћу својом на крсту. Па шта мислите, драга браћо , дал се гонитељи прославише тим својим гонењима, да ли та њихова нечовечност спречи пут даљем ширењу хришћанства и вере Христове? Не, те баш муке, та њихова гонења дадоше вери хришћанској њену божанствену важност и силу. Хришћанство своим трплењем, својом готовошћу ноднети и најгрозније муке за нреузвишену веру Христову, возражава гонитељу своме: „мучите нас, распињите нас , али знајте, да је невино проливена крв хришћанска семе, из ког ће доцније васкрснути ново хришћанство, а тиме свечано гонитељу свом доказати да је њихова власничка моћ и сила слабачка наспрам њихове тврде вере у Сиаса свога Исуса Христа. — Пођимо још и даље, скоро за 18 векова унаиред , па ћемо се сусрести још са многим и многим јересима, расколима и лажним учитељима, кои веру и цркву узнемириваше и тешке им ране задаваше, IIа ћемо и ту видети , где хришћанство, озарено истинитим виделом Христове науке, торжествује над своим противницима и одржава победу. Но о! шта да доказујемо благотворност вере хришћанске тако из далека, нашто да потрзамо историју минулих времена и тамо тражимо доказс, нашто морити намтење своје, испитивањем судбе толиких народа и држава, узроке њихова развића и падања, нашто велим тако далеко ићи ? — Зауставимо се у својој кући, на своме огњишту. Бацимо поглед наш на судбу народа нашег, па невидимо ли , да га вера христијанска спасава и оживљава у најтежим данима његовога живота, као што га је вера и ујединила и до славе довела.