Сион

298

она се у нади својој није преварила; јер Растко чим је прву придику уграбио, да своју заветну унутарну жељу оствари, одма то и учини. Ж.удећи носведневно за већим, добрим и побожним подвизима, он још у детињству посвети себе на служеље Богу и цркви српској. — Ево шта о њему говори књпга „Родослов", која је нађена у Српској Лаври на Атонској гори у Хилендару: екетми едккд лрх'|«пископ2 ксед ОерЕСК1А и П0М0рСК1А 56/или, к03л10еик2 у ? А и А иненое МоНЛШбСКОБ жит'|'е, остлки родителки и цлрстко, сл/м же уЕ^кжд ко свАтучо Гору и т<шш постриженг: Тлже кса цгркокнид склфгничешл чини ко рлд^ прошедг, нд конецх изкодеже/иг цлрл греческлго Андроникл и ЕллгослокенУе/мг кскх^ четирехг патрУлрхшкк Еселенскихг ко дрхиТепископл ееркскдго поскдфдетсд 1214 кх Констднтинопол^ 1 ). А у другом неком старом летопису находи се о св. Савви сљедеће; „Покнегдд еервлУи мног Т а зелдли оскоишл оружУемг, еоЕорг соЕрдкше дг{х окнии (Греки к2 Цлригрдд^к) и кллгослокенУе/иг кселенскдго Констднтинополсклго пдтрмрхд Млнунла, иже и х"ротонисд скатлго елкку, и длде ел1^ кллстк АрхУепископскук), и длрокд крестг и бкднгелУе, жезлг, и л-штргГи кеск чинг Лрх<ереискш, и ддде емг{ сл/иоклдстТе ееркл-к/иг постдклати Л1итрог10лити и 6писк0пи, и Крлли к-кнчдкдти сдл12 и по Не/И2 с ^фУи ко к-кки. е'|'е же емст1> при Шр^ Греческол12 ЛлексТи Д^к^к, и беодор^ Ллскдр-к л^ктд мирокутУА 6711, л ш ХрУстд 1203. а2 ) (НАСТАВИЂЕ СЕ). п и с м о Његовој Светости, патријарху србском, Прокопију Ивачковићу, о „уређеау Богословије" (СВГШЕТАК.) У програму предмета за богосдовски завод сасвим је неуместна по мом мњењу: рурална екомомија. Свештенпку није позив Ј ) Гласнпк евезка 6, стр. 25. 2 ) Глас. ев. 6. стр. 26. Овај летоиис може битн сведочи, кад је св. Савва за архимандрпта постављен, алп шгкако неможено допустптн, да је тада св. Савва за архијеппсЕОпа посвећен.