Сион

315

дана на стуновнма по штилу старом, са неким препратама. У једној од њих, казпваше ми ондашњи људи, да има некакова светиња, но ја је немогох наћи. Црква је сва испуцана, мора бити земљотресом иди громом. Сдике . као и у Сопоћанима, само нешто простије а у тороњу су измадани сви владаоци од Њемање до Стевана Дечанског. Одатде особито диван беше поглед на све стране а по највнше поглед на дежево иоље, где се башта и чесма, као што нам нратиоц рече, Симеона цара види, (ваљда Њемање који је у калуђерству прозван Симеон). За тим наниже сеоце „Стражиште" Жишићи п Петрова црква све се то лепо са Ђурђеви стубова да видети. Ево шта нам о рођењу св. Саве поче причати наш пратиоц: „Кад је Немања почео зидати Студеницу, он је тамо боравио две три године никако недолазећи кући. Кад је иочео темељ подизати сакупило се било млого света мушког и женског пола; између тих била је једна женска особито лепа. Краљу се она допадне и заповједи придворнику да му је довече доведе. Овај, знајући краља као богобојазљива и целомудрена човека, зач} г ди се тој заповјести, па помисливши да га је некаково зло искушење задесило, да би његову целомудреност сачувао, појаше коња па право у Дежево, где је онда краљев двор био, те краљици каже, шта је и како је. Краљица одма обуче се у сељачко руво, појаше коња и у вече предстане краљу у месго оне сељанке. Узевши од њега најпре златан прстен, гривну и колајну, она се врати за ноћ опет у двор. Пошто је прошло девето-месечно издржање, роди краљица дете мушко. Јаве краљу да му се родио син н њему веома криво би знајући да није био скоро три године код краљице и јако се наљути. Јаве и краљици да је се и краљ веома наљутио; но она ладнокрвно заповеди да се спреми шта треба да се дете у Петровој цркви крсти. Кад је чуо краљ да је краљица са највећом свечаношћу наредила да се дете крсти, још се већма разљути, па одма заповеди телохранитељима да се на пут спреме. Видиш ли оно месго што ти отоич рекох да се „Стражиште" зове, ту је краљ поставио стражу да нико од краљичине пратње неггрође, а сам пође нраво ка цркви мислећи триста чуда да учинп, и онде, где ти оно рекох зове се „Мишићи", ту се сукоби са краљицом и љутито заповједи да пратња стане и одма занита краљицу: „Чије ти је дете?" Но у место одговора доби од краљице ладнокрвно питање: „Камо ти прстен, грнвна и колајна?" Краљ се унрепасти на таково питање, и поче да говори како је изгубио у Студеници купајући се. Но краљица извади поменуте ствари из