Сион

316

недара и рече: „није истина! него ево их код мене: дао си ми их то и то вече"; и показа му како је ствар текла. Краљ се веома обрадује, и заиште говорећи: „камо да виђу тога мога „Миши&а." Оно гор оста због страже — Стражиште а ово доле због краљеве речи „Мишића" — Миши&и до данас. „За овим (настави пратиоц) краљ позове онога придворника и запита га: ,Шта желиш да ти дам зато, што си ми целомудреност сачувао?" „Ништа, ваше величанство, него да ми дате новаца да на путу пз Студенице за у Дежеву начиним једну цркву" рече придворник. И краљ му да, те он у округу Ужичком, ср. Моравичком на реци оној истој, што поред Студенице тече, начини цркву „Придворицу" која и данас постоји. Ето, попе, оно дете што се онда родило, најмлађи је син Немањин Растко, којп је доцније постао св. Сава. Одатде кренемо се и дођемо у Пазар. Опростившп се са свима, ја пођох за у мој завичај носећн са собом наду, да ће опануло п иорушено стање манастира и цркава — задужбина наших прађедова, скоро славити своје васкрснуће ... *■ Дар манастиру Раваници. Светли и премилостиви наш Владаоц, Господар п Кљаз Мплан Обреновић IV приликом садашњег путовања по народу, благоволио је 13-г пр. м. посетити нашу св. обитељ — задужбину кнеза Лазара. И иошто је све милостивим оком својим разгледао, даровао је мапастиру 10 дук. цес. а његови министри: г. г. минпстар Финансије и грађевине — враћајући се са угљанског мајдана, куда су рад научне цељи путовали, приложили су такође 240 гр. чар. које братство манастира овог са захвалношћу бележи, молећи Бога да својим штедрим дародавцима дарује свако благополучије временог и вечног света. У Раваници 25 Маја 1875 год. Архим. X. Стефан. ^ЊИДЕВНИ ОГхЛАС, Књижица „Зорка" изишла је из штампе, и разаслата је аманетном поштом свима уписницима. Ово достављајући радп знања, молим поштовану господу скупљаче и уписнике, нека имају стрплења причекати, док им књижице нестигну. На Спасов-дан 1875. у Београду. Мил. Станић. ИзДАЈЕ Н УРЕЂУЈЕ ПРОф. БОГОСЛОВ. АРХИМ. НбСТОр. УДРЖАВНОЈ ШХАМПАРИЈИ.