Сион

302

аустр. закона под 20 Мајом 1874- г. који даје право и слободу свакој вероисповеди у својој царевини. Црква ова нодигнута је у славу божију, а у част светитеља мирликијског оца Николаја усред миогобројних папских обожатеља, а својих 158.000 непријатеља. Њене верне деце није било више до 30 душа, које становаху у 5 — 6 бедних колебица у Прагу. Без сваког коментара појмљиво је, да овај незнатан број православппх Русса није био у стању да начини за се цркву, а још мање је било наде, да ће ова црква од прихода својих носетилаца моћи своје насушне потребе подмиривати. Све се ово предвидело напред, па с тога Руси, живећи у Прагу, и неиомишљаху на подизање оделитог за се храма у Прагу, већ су морали све до прошле године трпити у религиозиим потребама и душевној храни, док им не притекоше у помоћ браћа њихова из Русије. Словенски — Петрбуршки комитет — имајући у виду таку велику оскудицу браће своје у Прагу и њихов превелики душевни и моралии губитак, што немају цркве, — одлучи, да се, ма на који начин, изнађу средства и подигне црква у Прагу. — Еад прашка општина^ чу за ову побожну одлуку петрбрг. комитета, она се на предлог доктора г. Браунера решп притећн у помоћ својој једпоплеменој браћи Русима, те да ови могу што лакше жељу своју остварити. Она дакле у седници својој закључи, да Русима уступи своју некадашњу Николајевску Миссу (кат. цркву) која је од 1791 год. служила и као магацин и као архива многобројних општинских аката, а понекад и као сала за свирање и играње. Руси ову нонуду од стране Чеха драговољно нриме и пожргвовањем источно-православиих хришћана понраве је и учине пригодљивом за богослужење. У овоме их је иомогло н Московско грађанство које се заиста у томе одликује у свима даним ириликама. Сведок је у томе и наша црква у Москви, коју су ноклонили нашем првосвештенку високопреосвештеном митрополиту Михаилу. Еад је гореименована зграда преправљена и удешена за