Сион

304

знадости, већ из побуђења Дуиге и срца њихова наспрам православља и сдовенског богослужења. — Месно — прашко католичко духовенство није могло бити равнодушно наспрам тих католика, који посјећаваху скизматичну (по њиховом) руску цркву, исто тако иедоиадаше се ни војеном началству, што унијати —'соллати прашког гарнизона, посећавају православио-руску цркву; па зато месна прашка администрација на тужбу горњих објави да је руска црква у Прагу следство пропаганде панславизма, а не религиозна потреба Русса, живећих у Прагу. — Администрација прашка спочетка чињаше разне ненрилике руској цркви и њеним свештенослужиоцима, а затим предложи Русима и клиру ова питања: „На каквим правима ви живите у Прагу ? ко вам је дозволио вршити службу по источним обредима и на словенском језику?" Резултат њиховог ггатања беше, да се црква затвори и богослужење по начину нравославном и на словенском језику сасвим прекрати. И заиста црква буде за време затворена, а прота, свештенослужиоц олтара те цркве, буде нринуђем тражити нравде, те с тога и-отиде у Беч, да се о тој ствари мало боље извести Овом приликом неможемо прећутати а да бар у кратко некажемо, какав је узрок био тој распри. Као главни узрок, а уједно и као повод њиховој распри беше чудни ноложај руске цркве у смислу званично-јуридичком (правном). Ова црква није била при конзулату, почем у Прагу и нема рускога конзула; а није могла бити ни приватна црква , јер је издржавана руским правителством. 0 њеном праву, које би јамчило убудуће за њено спокојство није било ни речи уговорено међу државама аустријском и руском кад је се она отварала. Она је дакле отворена просто на основу аустријског закона од 1874 год. о слободи вероисповести, и па том међународном ираву и постајала је, без да је од чијих насртаја стрегшла, надајући се на заштиту јевропских сила и аустријског закона. Но и код међународног права и аустриј-