Сион

305

ског закона опет она буде затворена. И бечки министар унутрашњих дела, извештен од прашке администрације о свему бпшс наведеном, уместо да даде закону и руској црквн сатисФакцнје, а он наједанпут предложи прашком руском проти, да ирими аустријско подаиство, ако жели чинодјествовати у Прагу и тамо своју цркву имати , и шта више , да се још обвеже, да само попује Русима у Прагу, а друге да несме примати ни к себи, ни у цркву. Прота није могао на такве услове г. министра пристати, већ иауми да брани ирава цркве правничким оружијем. С тога се обрати чувеним адвокатима нрашком г.г. Браунеру и Прахенскому с молбом, да га ови по закону заштите од незаконитости министарске. Ови се одзову молби његовој, и заиста заштите Руску цркву и јасно докажу аустриским законом министерску незаконитост као и иезаконитосг нрашке администрације — односно затварања руске цркве у Прагу и забране богослужења на словенском језику, те тако опет на ново буде руска црква отворена. Из самог тока-ствари по том предмету дознало се , да администрацију прашку и бечког минисгра нису закони на тај корак ни иобудили, но просто оно вечно подозревање на Русију и вечна плашња од мниме руске пропаганде. Благодарећн одкрићу тих аката, Петрбуршко министарство иностраних дела, преко конзула свога у Бечу, намири ту распру у корист руске цркве. Аустријске повине после овога мира, извињавајући аустријско министарство, веле, да је министар иностр. дела Андрашија тек онда дозиао за ту ствар, кад је из Петрограда дошла нота од тамошњег министра и с тога кличу с радошћу, што је та ствар тако намирена, те се закон аустријски није нарушио. Друге пак новине „Ро1Шк" ио овоме делу, а на речи званичних аустриских новина ускличу: „то је и одвише чудновата ствар! управа аустријске царевине мора бити да се находи у врло чудноватим, да не кажемо сдабим и невештим, рукама, кад министар унутрашњих дела може самостално и без сваког договора са министр. иностр.