Сион

327

На вишеспоменуте епископске катедре сн. Савва изабрао је и посветио за епископе Србе из числа достојних њихових ученика, — »ихже достоину и подоену знлше", а „сшг же секи РдссУк) и елнжлишУа стрдни иљукаше." 1 ) Истина је. да није св. Савва све гореименоване епархије на ново основао; било је неких, које су и пре тога постојале, као: Раска, Браничевска и Диоклејска, али су и ове заједно са новоуређенима добнле други правац и нове јепископе - Србе. — Од овог пак времена српска дрква почела је се боље развијати и све више и више прослављати Господа и укорењавати истино лравославље у средини својих верних синова. Од тога времена духовна српска власт почела је постепено удаљавати од српске цркве и срп. народа охоло дариградско-грчко духовенство, а места њихова попуњаваше српским свештенством. И тако мало помало грчко духовенсгво било је из Србије сво истиснуто, да у време цара српског Душана ни једног свештеника грчке народности немогаше се у србији наћи. Из свега досад о Немањи и св. Савви реченог види се, да је ту невидљива рука — рука свемогућег бдила и руководила делима српског народа и његове цркве. СтеФан Немања, благодарећи невидимом помагачу, основао је и утврдио политички живот Срба; а син његов св. Савва уредио је српску цркву и независном је учинио. — Зна се и то, да хришћанство до св. Савве није могло дубоко корена захватити у средини Срба, нити беше просветним начелом живота срп. народа; јер Срби исповедаху хришћанство до св. Савве само по спољашњој Форми, а од времена св. Савве хришћанство је постало темељом српског живота. Ову благодетну иромену у животу српског народа морамо приписати у заслугу св. Савви. Истина, заслуге, које је светитељ Савва цркви и народу учинио, сасма су велике и по народ србски много-важне, али х ) ГласниЕ V, 38 стр. — Св. ЈОжн. СлавлнЂ 18 стр. — Без сваке сумње известно је, да је архпјеннсконска катедра у време св. Савве бнла у манастиру Жичи, доцнпје је Арсенијем I. нремештена у Пећ, Внди: Глас. У, стр. 41.